zeljko peratovic (6)
Piše: Franjo Dobrović - izvorni tekst : LINK
Podnošenjem kaznene prijave koju je podnio politolog i suradnik portala Tjedno Darko Petričić protiv bivšeg ministra policije Tomislava Karamarka, započeo je prvi slučaj u Hrvatskoj gdje će se u sudskom procesu utvrditi nečije sudjelovanje tajnim službama bivše Jugoslavije. Kaznenu prijavu protiv Karamarka, zbog davanja lažnog iskaza kao svjedoka obrane u sudskom postupku Mesić protiv Petričića, zaprimilo je Državno odvjetništvo 10. svibnja ove godine. Lažni iskazi koje je Karamarko izrekao na sudu odnosili su se na negiranje njegovog sudjelovanja u aktivnosti UDB-e; davanje lažnog iskaza vezano oduzimanje putovnice od strane iste službe te poricanje činjenice da je znao posjetu osobe iz kriminalnog miljea Lulzima Krasniqija bivšem predsjedniku Stjepanu Mesiću.
ČIČAK BRANI KARAMARKA
Povodom ove kaznene prijave održana je press konferencija na kojoj su prezentirani dokazi koji potvrđuju Karamarkovo lažno iskazivanje. U prvom redu, da je Karamarko bio suradnik UDB-e i da je bio zadužen za praćenje crkve i Dražena Budiše, potvrdio je u intervjuu za portal tjedno Josip Boljkovac, osoba koja je i sama aktivno sudjelovala u radu i osnivanju tajnih službi odnosno tajne policije. Netočan je i podatak kojeg je na svjedočenju iznio Karamarko da mu je UDB-a oduzela putovnicu zbog keronacionalizma, jer je to u svojoj ovjerenoj izjavi demantirao Ante B. kao visokopozicionirani djelatnik Službe državne sigurnosti. Isto tako, lažna je i treća izjava da nije znao za Krasniqijev posjet Mesću, jer postoji objavljeni novinski članak koji tvrdi upravo suprotno. Naime, u članku koji nije demantiran, objavljen je podatak da je upravo Karamarko plasirao tu vijest u medije. Vrijedi podsjetiti da se davanje lažnog iskaza u sudskom postupku kvalificira kao kazneno djelo protiv pravosuđa, prema važećem Kaznenom zakonu RH. Sukladno zakonskim odredbama za ovo kazneno djelo predviđena je kazna zatvora od 6 mjeseci do 5 godina.
Zanimljivo je spomenuti da je održavanje press konferencije na kojoj bi se detaljnije analizirale pojedinosti kaznene prijave pokušao spriječiti predsjednik HHO-a, Ivan Zvonimir Čičak, koji je stao u obranu Karamarka. Inače, Čičak je u svojem posljednjem većem javnom nastupu konsternirao hrvatsku javnost dodijelivši nagradu za «političara godine» Sanaderovom prijatelju i jamcu Luki Bebiću.
Slobodni novinar Željko Peratović tom prilikom podsjetio je kako je on još 2007. pisao o Karamarkovim dodirnim točkama s UDB-om, te o Karamarkovom rođaku Željku Škovrlju, koji je prije rata radio u splitskoj ispostavi UDB-e, a za vrijeme rata bio službenik «Krajinske UDB-e u Kninu».
TRI TEME
- Na svjedočenju protiv mene povodom njegove tužbe da sam raznim izjavama i pisanjima na blogu uznemirio javnost, u tajnom istražnom postupku na Županijskom sudu u Zagrebu, Karamarko je jako agresivno negirao veze s UDB-om tvrdeći da mu Škovrlj jest rođak po majčinoj liniji, ali da se on rodio u Zadru, pa su njegovi odmah preselili u Zagreb, a da je rođak živio u Splitu. Posredno sam čuo da njegov najpoznatiji bivši politički mentor izjavljuje da je Karamarko izuzetno osjetljiv na tri teme: sudbinu oca koji je kao pripadnik NDH vojske prošao «Križni put»; spominjanje da je surađivao s UDB-om i ubojstvo Milana Levara, napominje Peratović.
Dodao da ga ne čudi sto Karamarko svoje političke uzore vidi u Putinu ili političarima iz Bugarske i Rumunjske, te naglašava da je riječ o državama gdje su na vlasti ili agenti ili suradnici bivših komunističkih policija povezani s organiziranim kriminalom.
Takva sudbina čeka i Hrvatsku, ako on postane predsjednik HDZ-a, zaključio je.
S obzirom da je kaznena prijava podnijeta Državnom odvjetništva čeka se odgovor ove institucije. Ukoliko ta prijava bude iz nekog razloga odbačena, uslijedit će pokretanje privatne tužbe, protiv bišeg ministra policije. S druge strane, omogućavanje Karamarku politički uspon, značilo bi pretvaranje Hrvatske u privatnu policijsku državu.
Oporbeni saborski zastupnici nisu htjeli razgovarati o optužbama protiv ministra. Njihova šutnja, smatra Bruno Langer, najbolji je dokaz da su i oni umiješani, odnosno da oporba u Hrvatskoj ni ne postoji. Da nije tako, odavno bi tražili smjenu Karamarka te hitan dovršetak istrage afere Hypo.
Autor: Damir Kramarić i Mladen Starčević Photo: Pixsell Četvrtak | 7.07.2011 20:03
Većini saborskih klubova zastupnika, premijerki Kosor i predsjedniku Josipoviću, Munir Podumljak, predsjednik Partnerstva za društveni razvoj, u utorak je poslao Zahtjev za zaštitu javnog interesa u kojem traži saborsku raspravu o povjerenju ministru Karamarku, kao i njegovo razrješenje.
No taj njegov zahtjev, kao i nedavno predstavljene skandaloznih rezultata istraživanja o razmjerima korupcije u Hrvatskoj, oporba je jedva dočekala - da nastavi spavati!
Nitko se, naime, do danas ni jednom riječju nije javno očitovao o temi koja bi svaku normalnu oporbu itekako trebala zanimati. I ne samo to. Simptomatično je da gotovo nitko od oporbenih saborskih zastupnika s novinarom portala Dnevno o tome dva dana nije htio ni razgovarati?!
Swoboda: Vlada mora reagirati na takve optužbe
Međutim, izvjestitelj Europskog parlamenta za Hrvatsku Hannes Swoboda vrlo konkretno je odgovorio na naše pitanje o kaznenoj prijavi protiv ministra unutarnjih poslova, te o umiješanosti mnogih visokih hrvatskih dužnosnika u aferu Hypo.
- Vi znate jako dobro da ostaje još dvije i pol godine do ulaska Hrvatske u Europsku uniju. Te dvije i pol godine bit će popunjene implementacijama zakona i njihovom provedbom, tako da, ako postoji korupcija, s njom će se stići obračunati. Nadam se, osim toga, da će Vlada reagirati, ako postoje optužbe protiv ministra unutarnjih poslova. Vlada, kao i nadležne institucije, moraju se osvrnuti na svaku takvu optužbu - zaključio je Swoboda.
SDP-ovci danima bježali od novinara
- Ne mogu sad. Oprostite, žurim na sjednicu - otpilila nas je bivša ministrica pravosuđa, Igndrid Antičević-Marinović, čim je čula o čemu želimo razgovarati.
- SDP je o karakteru ove Vlade rekao dovoljno, pa nema potreba da se i sada oglašavamo. Mi stalno tražimo izbore, jer na izborima se može smijeniti ova Vlada - kratko je, pak, kazao Nenad Stazić, prije nego li je i veza s njim naprasno puknula. Tako na pitanje 's kojim to argumentima najjača oporbena stranka misli smijeniti HDZ', ponovno nismo uspjeli dobiti odgovor.
Na naše brojne pozive nakon toga nam se nisu javljali ni Željko Jovanović, predsjednik saborskog Antikorupcijskog vijeća, ni Željka Antunović, ni Slavko Linić, ni Milanka Opačić, kao ni Zoran Milanović, iako ih je vrlo revna i pouzdana glasnogovornica SDP-a, Ivana Grljak, dva dana pokušavala nagovoriti da daju bar kratku izjavu (dosad joj je to redovito uspijevalo).
Nakon mnogo muke, uspjeli smo doći jedino do Šime Lučina, bivšeg ministra unutarnjih poslova, koji je visoko podignutu lopticu, teniskim rječnikom rečeno, također početnički plasirao u mrežu.
Lučin: Ako mediji o svemu šute, zašto bi mi govorili?
- 'Ajmo sačekati da se utvrde činjenice. Nisam primijetio da su najveći mediji toj temi pridavali veliku pažnju, što možda znači da i oni misle da čitateljima i gledateljima to nije zanimljivo. Ili vjeruju da tvrdnje Podumljaka nisu točne. Zašto bi se onda SDP obazirao na tu temu - nezainteresirano je rekao Lučin, pravdajući se potom i nedovoljnom informiranošću.
A na našu opasku da je Partnerstvo za društveni razvoj u više navrata uzalud na predstavljanje rezultata međunarodnog istraživanja o korupciji, pozivalo njegovog stranačkog kolegu Željka Jovanovića, predsjednika Antikorupcijsko vijeće, koji bi morao biti zainteresiran za tu temu, Lučin je konstatirao da nije znao da je Jovanović pozivan.
- Ni jedna vlast nije vječna, pa ni ova. Nisam stoga zabrinut da istina neće doći na vidjelo - 'odlučno' je potencijalnim biračima poručio na kraju bivši ministar unutarnjih poslova.
Kajin 'hrabro' stao na stranu jačeg
Dami Kajin (IDS) je otišao i korak dalje. On je čak, neka nam oprosti ako smo ga krivo shvatili, branio kazneno prijavljenog ministra, a kritizirao čelnika nevladine udruge koji ga je prijavio USKOK-u.
- Podumljak u emisiji Nedjeljom u 2 nije iznio ništa novo i moram priznati da me nije impresionirao. Karamarko je, osim toga, najavio tužbu, pa nema smisla prije okončanja sudskog postupka osnivati istražno povjerenstvo. No, moram naglasiti da sam u cijelom slučaju zamijetio i jednu pozitivnu stvar, a to je da je javna televizija ugostila čovjeka koji ima tek radnu dozvolu (Munir Podumljak), a koji je na Hrvatskoj televiziji otvoreno kritizirao hrvatskog ministra unutarnjih poslova, što je dokaz da je Hrvatska doista demokratska država. Tako nešto se sigurno ne bi moglo dogoditi u jednoj Njemačkoj ili Americi - 'hrabro' je na stranu jačeg stao Kajin, te još uvjerljivije dodao da IDS i Ivan Jakovčić nemaju apsolutno nikakve veze s aferom Hypo.
Lesar: Neka mi Podumljak pošalje dokumentaciju
Dragutin Lesar, koji nas je u mnogo navrata uvjerio da je jedini saborski zastupnik koji otvoreno govori o svim temama, ovaj se put ispričao nedovoljnom informiranošću. Kratak komentar ipak nam nije uskratio.
- Točno je da sam član Antikorupcijskog vijeća, ali ne sazivam sjednice ja već to čini predsjednik Željko Jovanović. S njim već duže vrijeme nisam u dobrim odnosima jer u zadnjih godinu dana na dnevni red nije stavio niti jednu bitnu temu. No, ako Podumljak želi da nešto poduzmem, neka mi pošalje dokumentaciju koju ima. Bez toga ne mogu ništa učiniti - zaključio je Lesar.
I nakon što od većine saborskih zastupnika nismo uspjeli čuti gotovo ništa osim isprike tipa 'ne bi se štel mešati', za komentar smo zamolili najaktivnijeg istarskog političkog aktivistu, Brunu Langera, koji je među prvima hrvatsku javnost upozorio na skandalozne razmjere političke korupcije povezane s aferom Hypo, a o čemu je Munir Podumljak u nedjelju govorio kod Aleksandra Stankovića.
Langer: Sad bar znamo na čemu smo
- Hypo afera najbolji je dokaz da u Hrvatskoj ne postoje vlastodršci i oporba, već da su svi isti. I pravosuđe je unutra i policija je unutra i plavi i žuti i crni i crveni su unutra, zbog čega je i nemoguće raspetljati tu aferu. Bojim se, stoga, da će to biti moguće učiniti samo uz pomoć intervencije izvana, primjerice uz pomoć NATO desanta. Jer šutnja oporbenih političara najbolji je dokaz da su i oni umiješani, odnosno da oporba u Hrvatskoj ni ne postoji. Činjenica je, dakle, da mafijaško političke strukture štite pod svaku cijenu svoje interese, dok je narod bijelo roblje u vlastitoj kući. Da nije tako, oporba bi se odavno digla i tražila smjenu Karamarka te hitan dovršetak istrage afere Hypo. No, budući da su i oni, ili njihovi gazde, itekako zapetljani u korupcijsko klupko, uporno o svemu šute - ističe Langer.
Dodaje potom da je Karamarko, sudeći po velikom strahu medija i oporbe, očito postao hrvatski Ranković, te da drži u šahu sve bitne igrače na hrvatskoj javnoj i političkoj sceni.
- Svojim nereagiranjem na optužbe, kao i neskrivenim strahom od prvog hrvatskog policajca, upravo je oporba od njega napravila hrvatskog Rankovića. Jer umjesto da kažu 'nećemo čovjeka s kaznenom prijavom čelu policije', oni su se usrali od straha. No, bar su sada sve maske pale, pa znamo na čemu smo - zaključuje Langer.
Portal Dnevno.hr - Autor: Miroslav Edvin Habek - 24.06.2011 20:43
Kultna Latinica koju je Uprava HRT ukinula prije gotovo pola godine uz tumačenje da je njezin format 'potrošen,' vraća se 'uživo' u ponedjeljak u Hrvatskom novinarskom domu s temama o isprepletenim interesima države, dužnosnika i upravljanja javnim resursima - jednostavnije, o korupcijskoj hobotnici.
Formalni organizator, kako se navodi, ekspertne rasprave je udruga Partnerstvo za društveni razvoj, a moderator rasprave u formatu Latinice bit će Denis Latin. Tijekom rasprave bit će prikazana tri videopriloga nastala na temeljima istraživanja udruge Partnerstva za društveni razvoj, a na kojima su volonterski sudjelovali i novinari ex Latinice te njihove neovisne kolege.
Sudjelovanje u raspravi su, dosad, potvrdili profesorica Zlata Đurđević s Pravnog Fakulteta u Zagrebu, profesor Renato Matić s Hrvatskih studija, saborski zastupnik Goran Beus Richembergh, šef Nezavisnog cestarskog sindikata Mijat Stanić, te Munir Podumljak iz udruge Partnerstvo za društveni razvoj.
(...)
Prema dosadašnjim najavama, nova Latinica mogla bi se 'pozabaviti' ministrima Karamarkom, Kalmetom i Milinovićom, no prema našem izvoru bliskom organizatorima Latinice - 'zvijezda' novog istraživačkog uratka nekad kultne HTV-ove kultne emisije bit će ipak ministar unutarnjih poslova i istraživanje je li on u višestrukom sukobu interesa, odnosno je li poslovno povezan s mnogim ljudima protiv kojih se vode istrage i koji su povezani s najvećim korupcijskima aferama u Hrvatskoj.
Après la persécution judiciaire du journaliste indépendant Zeljko Peratovic (communique RSF), après l'arrestation ordonnée, le 04 janvier 2011, à sa sortie du ministère croates des affaires étrangères, du président du groupe ORCO, le ministre croate de l'Intérieur, Tomislav Karamarko, persiste et signe.
Samedi dernier, 26 février 2011, Hrvoje Polan, le photographe de l'Agence France Presse qui couvrait les manifestations anti-gouvernementales dans la capitale croate, a été arrêté par la police et placé en garde à vue pendant 8 heures.
Extrait du quotidien l'Yonne : LIEN
... "Un photographe de l'AFP a également été interpellé. Il a été relâché en début de soirée après huit heures passés dans un commissariat de Zagreb.
Le photographe a expliqué qu'il avait été interpellé car il ne s'était pas écarté de la scène des affrontements comme la police le lui demandait, alors qu'il était en train de prendre des clichés"...
La France étant le seul pays, jusqu'à présent, à avoir manifesté son opposition aux dérives autocratiques et antidémocratiques de Tomislav Karamarko, ce dernier devient de plus en plus agressif face aux intérêts français.
Ce nouvel incident particulièrement grave confirme malheuresuement les craintes entourant Tomislav Karamarko qui constitue un réel danger pour les droits et libertés fondamentaux et l'Etat de droit en Croatie.
1- ČINJENICE
Prema hrvatskom istraživačkom novinaru Željku Peratović, i vjerodostojnim dokumentima koje objavljuje (LINK) Glavni državni odvjetnik Republike Hrvatske, Mladen Bajić, koji je 1992. obnašao dužnost zamjenika Vojnog tužitelja u Splitu, naredio je uhićenje i pritvaranje civila (hrvatskih građana srpske narodnosti), osumnjičenih za terorizam, u vojni zatvor u Splitu « Lora ». (Dokumenti iz 2006. o Lori u pdf formatu). Tijekom grubih ispitivanja, koje je Mladen Bajić nadzirao, određeni broj tih osoba je preminuo od posljedica mučenja a njihova tjela su kasnije pronađena na javnom odpadu.
Ključni dokument koji potvrđuje vjerodostojnost dokumenata i svjedočenja o zločinima koje je počinio Mladen Bajić, u razdoblju u kojem je vršio dužnost zamjenika Vojnog tužitelja u Splitu, je presuda uknjižena K-540/92 izrečena 19. srpnja 1993. na Vojnom sudu u Splitu pod predsjedavajućim sucem Davorom Dukić u nazočnosti sudaca Zorana Matulović i Ante Barbić;
Dragomir Miljković, hrvatski držaljanin srpske narodnosti rođen u Hrvatskoj, umirovljenik, otac dvoje djece sa prebivalištem u Splitu, bio je uhićen, po nalogu zamjenika Vojnog tužitelja u Splitu Mladena Bajića, 21. kolovoza 1992. i zatočen u vojni zatvor u Splitu « Lora » gdje je bio danima mučen. Imenovani sudski vještak je zaključio da je optuženi imao slomljena 3 rebra te ozljede prouzročene elektičnom strujom.
Dragomir Miljković je oslobođen po svim točkama optužbe koje je zastupao Mladen Bajić. Oslobađajuća presuda Vojnog suda u Splitu 1993. predstavlja zapravo priznanje hrvatskog pravosuđa o postojanju slućajeva kršenja temeljnih prava i sloboda kojih su žrtve bili određeni građani za vrijeme srpske agresije. Radi se o osobnom porazu Mladena Bajića kojeg je namjera bila pretvoriti žrtvu u zločinca a hrvatsku Državu suučesnicom tog zločina.
2 - KAZNENA KVALIFIKACIJA
Ratni zločini općenito su definirani kao slučajevi u kojima jedna od sukobljenih strana namjerno napada kako ljudske tako i materijalne ne vojne ciljeve; ne vojni cilj podrazumjeva civile, ratne zatvorenike i ranjenike.
U Lori su bili zatočeni ljudski ne vojni ciljevi, civili, ratni zatvorenici i ranjenici koje je Mladen Bajić poslije optuživao za terorizam ne bi li opravdao počinjene zločine i prebacio odgovornost na Državu.
Članak 2. statuta Međunarodnog kaznenog suda u Den Haag-u kažnjava, sukladno Ženevskih Konvencija iz 1949. godine, « mučenje i neljudsko postupanje « (čl 2b). « čin namjernog uzrokovanja velike patnje ili teških povreda fizičkog integriteta ili zdravlja » (čl 2-c) « izgon ili nezakonito preseljenje civila ili nezakoniti pritvor » (čl 2-g).
Objavljeni dokumenti dokazuju da se je prema zatočenicima u Lori neljudski postupalo a presuda Miljkoviću dokazuje da je bilo upotrebljavano mučenje električnom strujom. Mladen Bajić je dakle sudski progonio žrtve zločina počinjenih nakon uhićenja i za vrijeme pritvora koje je on osobno naredio.
Članak 7-1 točno određuje da « tko god je planirao, poticao na djelo, naređivao, počinio ili na bilo koji način pomagao, ohrabljivao planirati, pripremati ili izvršiti zločin naveden u člancima 2 do 5 gore navedenog statut je osobno odgovoran za gore navedeni zločin ». Članak 7-2 predviđa da : « kvalifikacija službene osobe optuženika, bilo kao šefa Države ili Vlade, bilo višeg službenika, ne oslobađa ga kaznene odgovornosti i ne može biti razlog smanjenja kazne ».
Taj članak se precizno odnosi na slučaj Mladena Bajića, koji je već u to vrijeme obnašao « službenu kvalifikaciju, djelujući kao viši djelatnik » i pohranitelj vlasti i javne moći. Presuda Miljkoviću dokazuje proceduralni progon vojnog Tužitelja kojega je bio cilju da nevina žrtvu zločina koji su na prema njemu počinjeni u Lori bude osuđen za terorizam. Presuda dokazuje (pozdravimo usput profesionalizam sudaca Dalibora Dukića, Zorana Matulovića i Ante Barbića koji spašavaju čast Hrvatske primjernom presudom) nezakonite metode vojne policije koja, pod pravnim autoritetom Vojnog tužitelja Bajića, izvršava nezakonite premetačine.
Ta presuda isto tako osuđuje neprihvatljivo ponašanje Vojne policije koja, pod pravnim autoritetom Vojnog tužitelja Bajića, proganja jednoga građanina da ga se prisili da napusti stan u kojem stanuje više od deset godina.
Presuda isto tako spominje neobićnu suradnju Vojnog tužitelja i Vojne obavještajne službe SIS. Presuda Miljkoviću dokazuje da su se pod pravnim autoritetom Vojnog tužitelja Bajića sprovadala protupravna pritvaranja i torture u cilju izgona i prisilnog preseljenja populacija.
Objavljeni dokumenti dokazuju da su zatočenici u Lori bili mučeni u prisustvu Vojne policije, koja je bila pod pravnim autoritetom Vojnog tužitelja Bajića, te sudjelovanje SIS-a, o čemu nije moglo ne biti informirano Vojnio tužiteljstvo.
Sve te činjenice koje predstavljaju dokaze omogućuju zaključiti da je zamjenik Vojnog Tužitelja u Splitu bio upoznat, da u najmanju ruku, nije mogao legalno ignorirati zločine počinjene u Lori, zločine u kojima je on sudjelovao, ako ne u njihovom izravnom izvršavanju, onda, u najmanju ruku, propuštajući ih kada je imao ovlast da ih spriječi. To je poticanje na ratni zločin, ili u najmanju ruku njegovo olakšavanje koje je kažnjivo kao takvo od Međunarodnog Kaznenog Suda.
Mladen Bajić je dakle nepobitno osobno impliciran u tom slućaju ratnih zločina.
3 - PITANJA KOJA SE NAMEĆU
- Tko je odlučio da ti dokumenti sve ove godine budu tako pomno prikrivani ?
- Tko je odlučio 2002. imenovati Mladena Bajića Glavnim Državnim Odvjetnikom Republike Hrvatske ?
- Tko je odlučio da se Mladen Bajić imenuje jedinim sugovornikom i obskrbljivačem dokumentima Međunarodni Kazneni Sud u Den Haag-u ?
4 - POSLJEDICE
Već više od 6 godina, DORH , nadležno, između ostalog, progoniti osobe optužene za ratne zločine, vodi čovjek čija je umješanost u ratne zločine dokazana. Ova činjenica dovodi u pitanje cijelovitost učinjenog rada takve osobe čiji integritet i profesionalno poštenje nije nikada bilo zajamčeno. Dolaze u pitanje najvažniji sudski poslovi Hrvatske, a na čelnom mjestu predmet Gotovina jer je upravo Mladen Bajić bio zadužen za suradnju sa Tužiteljstvom Međunarodnog Kaznenog Suda. Imajući u vidu široko poznatu efikasnost istražiteljskih ekipa MKS, nemoguće je da Carla del Ponte nikada nije bila informirana o činjenicama koje su pripisivane njenom privilegiranom sugovorniku u Hrvatskoj. Kako potvrđuje Vesna Škare Ožbolt, bivša ministrica pravosuđa Hrvatske, Carla del Ponte je ipak više volila štititi Mladena Bajić. (LINK)
Ubojstva Ivane Hodak, kćerke bivše ministrice pravosuđa, 06. listopada 2008. i Ive Pukanića, glavnog urednika tjednika Nacional, 23. listopada 2008., koja su šokirala civilizirani svijet a kojih je cilj bio destabilizirati mladu hrvatsku demokraciju, pokazuje u pravom svijetlu dvojac koji čine Mladen Bajić, Glavni državni odvjetnik i Tomlislav Karamarko, sumnjičen za mutnu vezu sa organiziranim kriminalom, kojeg su upravo ta ubojstva uzdigla do položaja ministra MUP Republike Hrvatske.
Gore navedeni događaji mogu se usporediti sa suradnjom SAD-a i Velike Britanije sa sicilijanskom mafijom u vrijeme Oslobođenja Italije 1943. Ako je ta suradnja u tom slućaju mogla biti opravdana, ona to danas sigurno ne može u slučaju Hrvatske.
Jean-François Ott je bio u potpunosti u pravo kada je osudio « instrumentalizaciju hrvatskog pravosuđa i njegovog totalitarnog ponašanja.
1 - LES FAITS
D'après le journaliste d'investigation croate Željko Peratović et les documents authentiques qu'il publie (LIEN), l'actuel procureur général de la République de Croatie, Mladen Bajić, qui occupait en 1992 le poste de Procureur militaire adjoint à Split, aurait ordonné l'arrestation puis l'internement à la prison militaire de Split « Lora » de civils (citoyens croates de nationalité serbe), soupçonnés de terrorisme (PREUVES A TELECHARGER CI-DESSOUS). Durant des interrogatoires musclés, supervisés par Mladen Bajić, plusieurs de ces personnes ont succombé des suites des actes de torture qui leur ont été infligés. Les corps de certaines d'entre elles seront retrouvés plus tard dans une décharge publique.
Le document clef qui authentifie et confirme ces documents et témoignages relatifs aux crimes dont s'est rendu coupable Mladen Bajic durant la période où il exerçait la fonction de Procureur militaire adjoint de Split est le jugement référencé K-54o/92 rendu le 19 juillet 1993 par le Tribunal militaire de Split présidé par le juge Dalibor Dukić assisté des juges Zoran Matulović et Ante Barbić.
Dragomir Miljković citoyen croate de nationalité serbe né en Croatie, retraité et père de deux enfants, demeurant à Split, a été arrêté, sur ordre du Procureur militaire adjoint Mladen Bajić, le 21 aout 1992 et interné à la prison militaire de Split de « Lora » ou il a été torturé pendant des jours. L'expert judiciaire désigné par le Tribunal avait constaté que le prévenu présentait trois cotes cassées, outre des lésions consécutives à une électrocution.
Dragomir Miljković, a été acquitté de tous les chefs d'accusation montés de toutes pièces et soutenus contre lui par Mladen Bajić, notamment terrorisme. Cet acquittement prononcé par le Tribunal militaire de Split en 1993 constitue la reconnaissance par la justice croate des violations de leurs droits et liberté fondamentaux dont ont été victimes certains citoyens croates pendant l'agression serbe. Il constitue un échec personnel de Mladen Bajić dans sa tentative de transformer une victime en criminels et dans sa tentative de rendre l'Etat complice des crimes commis par lui.
2 - LA QUALIFICATION PENALE
Les crimes de guerre sont généralement définis comme des cas où l'une des parties en conflit s'en prend volontairement à des objectifs, aussi bien humains que matériels, non militaires, un objectif non-militaire comprenant les civils, les prisonniers de guerres et les blessés.
A Lora étaient emprisonnés des objectifs humains non militaires, civils, prisonniers de guerre et blessés que Mladen Bajic poursuivait ensuite en justice pour terrorisme, afin de justifier les crimes commis et d'en faire peser sur l'Etat la responsabilité.
L'article 2 du statut du Tribunal Pénal International de la Haye réprime, parmi les violations graves des conventions de Genève de 1949, « la torture ou les traitements inhumains » (article 2 b), « le fait de causer intentionnellement de grandes souffrances ou de porter des atteintes graves à l'intégrité physique ou à la santé » (article 2-c), « l'expulsion ou le transfert illégal d'un civil ou sa détention illégale » (article 2-g).
Les documents publiés prouvent qu'ont été infligés aux détenus à Lora des traitements inhumains et le jugement Miljkovic prouve qu'a été pratiquée la torture à l'électricité. Mladen Bajić poursuivait donc en justice les victimes des crimes commis suite aux arrestations et pendant les détentions qu'il avait lui-même ordonnées.
L'article 7-1 précise que « quiconque a planifié, incité à commettre, ordonné, commis ou de toute autre manière aidé et encouragé à planifier, préparer ou exécuter un crime visé aux articles 2 à 5 du présent statut est individuellement responsable dudit crime ». L'article 7-2 prévoit que « la qualité officielle d'un accusé, soit comme chef d'Etat ou de gouvernement, soit comme haut fonctionnaire, ne l'exonère pas de sa responsabilité pénale et n'est pas un motif de diminution de la peine ».
Cet article concerne précisément le cas de Mladen Bajić, qui était déjà à l'époque pourvu d'une « qualité officielle, agissant comme haut fonctionnaire »et dépositaire de l'autorité et de la puissance publiques. Le jugement Miljković prouve l'acharnement procédural du Procureur militaire à faire condamner une innocente victime des crimes commis à Lora, sous des prétextes fallacieux de terrorisme. Le jugement démontre (saluons au passage le professionnalisme des juges Dalibor Dukić, Zoran Matulović et Ante Barbić qui sauvent l'honneur de la Croatie par un jugement exemplaire) les méthodes illégales de la police militaire qui, sous l'autorité judiciaire du Procureur militaire Bajić, effectue des perquisitions illégales.
Ce jugement dénonce le comportement inadmissible des policiers militaires qui, sous l'autorité judiciaire du Procureur militaire Bajić, persécutent un citoyen pour le forcer à quitter la maison qu'il occupe depuis plus de 10 ans.
Ce jugement pointe aussi la collaboration inhabituelle entre le Procureur militaire Bajić et les services de renseignements militaires SIS. Le jugement Miljković démontre, dans la juridiction et sous l'autorité judiciaire du Procureur Bajic, l'utilisation de la privation de liberté et de la torture à des fins d'expulsion et de transfert forcé de population.
Les documents publiés démontrent que des prisonniers ont été torturés à Lora, en présence de la police militaire placée sous l'autorité judiciaire du Procureur militaire Bajić et avec la participation du SIS, dont ne pouvait pas ne pas être informé le parquet militaire.
L'ensemble de ces faits constituent des preuves permettant de conclure que le Procureur militaire adjoint de Split connaissait, à tout le moins ne pouvait légitimement ignorer les crimes commis à Lora, crimes a la réalisation desquels il a participé, si ce n'est en en ordonnant directement l'exécution à tout le moins en omettant, alors qu'il en avait le pouvoir, d'en empêcher la commission. C'est l'incitation au crime de guerre, à tout le moins sa facilitation, réprimée comme tel par le Tribunal Pénal International.
Mladen Bajić est donc clairement impliqué, à titre personnel, dans cette affaire de crimes de guerre.
3 - LES QUESTIONS POSEES
Ces révélations posent 3 questions fondamentales :
- Qui a décidé que ce document, pendant toutes ces années, devait resté si soigneusement caché ?
- Qui a décidé en 2002 de nommer Mladen Bajić Procureur général de la République de Croatie ?
- Qui a décidé de désigner Mladen Bajić unique interlocuteur et fournisseur de documents au Tribunal Pénal International de La Haye ?
4 - LES CONSEQUENCES
Depuis plus de 6 ans, le parquet général de la Croatie, chargé notamment de poursuivre les personnes accusées de crimes de guerre, est dirigé par un homme dont l'implication dans un crime de guerre vient d'être démontrée. Un tel constat remet en cause l'intégralité du travail effectué par cette personne dont l'intégrité et l'honnêteté professionnelle n'ont finalement jamais été garanties. Sont en question les affaires judiciaires les plus importantes de Croatie, au premier rang desquelles le dossier Gotovina car c'est bien Mladen Bajić qui a étroitement collaboré avec le parquet du Tribunal Pénal International. Compte tenu de la performance reconnue des équipes d'enquêtes du Tribunal Pénal International, il est impossible que Carla del Ponte n'ait à aucun moment été informée des faits imputables à son interlocuteur privilégié en Croatie. Et pourtant, comme l'affirme Vesna Skare Ozbolt, ancien ministre croate de la Justice, Carla Del Ponte a préféré protéger Mladen Bajić (LIEN)
L'assassinat d'Ivana Hodak, fille d'un ancien ministre de la Justice, le 06 octobre 2008 et d'Ivo Pukanić, rédacteur en chef de l'hebdomadaire Nacional, le 23 octobre 2008, qui ont choqué le monde civilisé et dont le but était la déstabilisation de la jeune démocratie croate, met au grand jour le rôle du tandem Mladen Bajić, Procureur Général de la République et Tomislav Karamarko, soupçonné de liens troubles avec le crime organisé, qui, à la faveur de ces assassinats a été propulsé au poste de ministre de l'Intérieur de la République de Croatie.
Ces évènements sont à rapprocher à la collaboration des Etats-Unis et de la Grande Bretagne avec la mafia lors de la Libération de l'Italie en 1943. Si à cette époque cette collaboration pouvait être justifiée, elle ne l'est certainement pas dans le cas de la Croatie aujourd'hui.
Jean-François Ott avait tout à fait raison en dénonçant « l'instrumentalisation de la justice croate et son comportement totalitaire ».