Prvi ministar unutarnjih poslova Republike Hrvatske, po nalogu sadasnjeg ministra Tomislava Karamarka, bit ce uhicen veceras ili sutra ujutro -

Le premier ministre de l'Intérieur de la République de Croatie sera arrêté ce soir ou demain, sur ordre de l'actuel ministre Tomislav Karamarko -

Oporbeni saborski zastupnici nisu htjeli razgovarati o optužbama protiv ministra. Njihova šutnja, smatra Bruno Langer, najbolji je dokaz da su i oni umiješani, odnosno da oporba u Hrvatskoj ni ne postoji. Da nije tako, odavno bi tražili smjenu Karamarka te hitan dovršetak istrage afere Hypo.

Autor: Damir Kramarić i Mladen Starčević Photo: Pixsell Četvrtak | 7.07.2011 20:03

Većini saborskih klubova zastupnika, premijerki Kosor i predsjedniku Josipoviću, Munir Podumljak, predsjednik Partnerstva za društveni razvoj, u utorak je poslao Zahtjev za zaštitu javnog interesa u kojem traži saborsku raspravu o povjerenju ministru Karamarku, kao i njegovo razrješenje.

No taj njegov zahtjev, kao i nedavno predstavljene skandaloznih rezultata istraživanja o razmjerima korupcije u Hrvatskoj, oporba je jedva dočekala - da nastavi spavati!

Nitko se, naime, do danas ni jednom riječju nije javno očitovao o temi koja bi svaku normalnu oporbu itekako trebala zanimati. I ne samo to. Simptomatično je da gotovo nitko od oporbenih saborskih zastupnika s novinarom portala Dnevno o tome dva dana nije htio ni razgovarati?!

Swoboda: Vlada mora reagirati na takve optužbe

Međutim, izvjestitelj Europskog parlamenta za Hrvatsku Hannes Swoboda vrlo konkretno je odgovorio na naše pitanje o kaznenoj prijavi protiv ministra unutarnjih poslova, te o umiješanosti mnogih visokih hrvatskih dužnosnika u aferu Hypo.

- Vi znate jako dobro da ostaje još dvije i pol godine do ulaska Hrvatske u Europsku uniju. Te dvije i pol godine bit će popunjene implementacijama zakona i njihovom provedbom, tako da, ako postoji korupcija, s njom će se stići obračunati. Nadam se, osim toga, da će Vlada reagirati, ako postoje optužbe protiv ministra unutarnjih poslova. Vlada, kao i nadležne institucije, moraju se osvrnuti na svaku takvu optužbu - zaključio je Swoboda.

SDP-ovci danima bježali od novinara

- Ne mogu sad. Oprostite, žurim na sjednicu - otpilila nas je bivša ministrica pravosuđa, Igndrid Antičević-Marinović, čim je čula o čemu želimo razgovarati.

- SDP je o karakteru ove Vlade rekao dovoljno, pa nema potreba da se i sada oglašavamo. Mi stalno tražimo izbore, jer na izborima se može smijeniti ova Vlada - kratko je, pak, kazao Nenad Stazić, prije nego li je i veza s njim naprasno puknula. Tako na pitanje 's kojim to argumentima najjača oporbena stranka misli smijeniti HDZ', ponovno nismo uspjeli dobiti odgovor.

Na naše brojne pozive nakon toga nam se nisu javljali ni Željko Jovanović, predsjednik saborskog Antikorupcijskog vijeća, ni Željka Antunović, ni Slavko Linić, ni Milanka Opačić, kao ni Zoran Milanović, iako ih je vrlo revna i pouzdana glasnogovornica SDP-a, Ivana Grljak, dva dana pokušavala nagovoriti da daju bar kratku izjavu (dosad joj je to redovito uspijevalo).

Nakon mnogo muke, uspjeli smo doći jedino do Šime Lučina, bivšeg ministra unutarnjih poslova, koji je visoko podignutu lopticu, teniskim rječnikom rečeno, također početnički plasirao u mrežu.

Lučin: Ako mediji o svemu šute, zašto bi mi govorili?

- 'Ajmo sačekati da se utvrde činjenice. Nisam primijetio da su najveći mediji toj temi pridavali veliku pažnju, što možda znači da i oni misle da čitateljima i gledateljima to nije zanimljivo. Ili vjeruju da tvrdnje Podumljaka nisu točne. Zašto bi se onda SDP obazirao na tu temu - nezainteresirano je rekao Lučin, pravdajući se potom i nedovoljnom informiranošću.

A na našu opasku da je Partnerstvo za društveni razvoj u više navrata uzalud na predstavljanje rezultata međunarodnog istraživanja o korupciji, pozivalo njegovog stranačkog kolegu Željka Jovanovića, predsjednika Antikorupcijsko vijeće, koji bi morao biti zainteresiran za tu temu, Lučin je konstatirao da nije znao da je Jovanović pozivan.

- Ni jedna vlast nije vječna, pa ni ova. Nisam stoga zabrinut da istina neće doći na vidjelo - 'odlučno' je potencijalnim biračima poručio na kraju bivši ministar unutarnjih poslova.

Kajin 'hrabro' stao na stranu jačeg

Dami Kajin (IDS) je otišao i korak dalje. On je čak, neka nam oprosti ako smo ga krivo shvatili, branio kazneno prijavljenog ministra, a kritizirao čelnika nevladine udruge koji ga je prijavio USKOK-u.

- Podumljak u emisiji Nedjeljom u 2 nije iznio ništa novo i moram priznati da me nije impresionirao. Karamarko je, osim toga, najavio tužbu, pa nema smisla prije okončanja sudskog postupka osnivati istražno povjerenstvo. No, moram naglasiti da sam u cijelom slučaju zamijetio i jednu pozitivnu stvar, a to je da je javna televizija ugostila čovjeka koji ima tek radnu dozvolu (Munir Podumljak), a koji je na Hrvatskoj televiziji otvoreno kritizirao hrvatskog ministra unutarnjih poslova, što je dokaz da je Hrvatska doista demokratska država. Tako nešto se sigurno ne bi moglo dogoditi u jednoj Njemačkoj ili Americi - 'hrabro' je na stranu jačeg stao Kajin, te još uvjerljivije dodao da IDS i Ivan Jakovčić nemaju apsolutno nikakve veze s aferom Hypo.

Lesar: Neka mi Podumljak pošalje dokumentaciju

Dragutin Lesar, koji nas je u mnogo navrata uvjerio da je jedini saborski zastupnik koji otvoreno govori o svim temama, ovaj se put ispričao nedovoljnom informiranošću. Kratak komentar ipak nam nije uskratio.

- Točno je da sam član Antikorupcijskog vijeća, ali ne sazivam sjednice ja već to čini predsjednik Željko Jovanović. S njim već duže vrijeme nisam u dobrim odnosima jer u zadnjih godinu dana na dnevni red nije stavio niti jednu bitnu temu. No, ako Podumljak želi da nešto poduzmem, neka mi pošalje dokumentaciju koju ima. Bez toga ne mogu ništa učiniti - zaključio je Lesar.

I nakon što od većine saborskih zastupnika nismo uspjeli čuti gotovo ništa osim isprike tipa 'ne bi se štel mešati', za komentar smo zamolili najaktivnijeg istarskog političkog aktivistu, Brunu Langera, koji je među prvima hrvatsku javnost upozorio na skandalozne razmjere političke korupcije povezane s aferom Hypo, a o čemu je Munir Podumljak u nedjelju govorio kod Aleksandra Stankovića.

Langer: Sad bar znamo na čemu smo

- Hypo afera najbolji je dokaz da u Hrvatskoj ne postoje vlastodršci i oporba, već da su svi isti. I pravosuđe je unutra i policija je unutra i plavi i žuti i crni i crveni su unutra, zbog čega je i nemoguće raspetljati tu aferu. Bojim se, stoga, da će to biti moguće učiniti samo uz pomoć intervencije izvana, primjerice uz pomoć NATO desanta. Jer šutnja oporbenih političara najbolji je dokaz da su i oni umiješani, odnosno da oporba u Hrvatskoj ni ne postoji. Činjenica je, dakle, da mafijaško političke strukture štite pod svaku cijenu svoje interese, dok je narod bijelo roblje u vlastitoj kući. Da nije tako, oporba bi se odavno digla i tražila smjenu Karamarka te hitan dovršetak istrage afere Hypo. No, budući da su i oni, ili njihovi gazde, itekako zapetljani u korupcijsko klupko, uporno o svemu šute - ističe Langer.

Dodaje potom da je Karamarko, sudeći po velikom strahu medija i oporbe, očito postao hrvatski Ranković, te da drži u šahu sve bitne igrače na hrvatskoj javnoj i političkoj sceni.

- Svojim nereagiranjem na optužbe, kao i neskrivenim strahom od prvog hrvatskog policajca, upravo je oporba od njega napravila hrvatskog Rankovića. Jer umjesto da kažu 'nećemo čovjeka s kaznenom prijavom čelu policije', oni su se usrali od straha. No, bar su sada sve maske pale, pa znamo na čemu smo - zaključuje Langer.

LINK ZA IZVORNI CLANAK

Portal Dnevno.hr - Autor: Miroslav Edvin Habek - 24.06.2011 20:43

Kultna Latinica koju je Uprava HRT ukinula prije gotovo pola godine uz tumačenje da je njezin format 'potrošen,' vraća se 'uživo' u ponedjeljak u Hrvatskom novinarskom domu s temama o isprepletenim interesima države, dužnosnika i upravljanja javnim resursima - jednostavnije, o korupcijskoj hobotnici.

Formalni organizator, kako se navodi, ekspertne rasprave je udruga Partnerstvo za društveni razvoj, a moderator rasprave u formatu Latinice bit će Denis Latin. Tijekom rasprave bit će prikazana tri videopriloga nastala na temeljima istraživanja udruge Partnerstva za društveni razvoj, a na kojima su volonterski sudjelovali i novinari ex Latinice te njihove neovisne kolege.

Sudjelovanje u raspravi su, dosad, potvrdili profesorica Zlata Đurđević s Pravnog Fakulteta u Zagrebu, profesor Renato Matić s Hrvatskih studija, saborski zastupnik Goran Beus Richembergh, šef Nezavisnog cestarskog sindikata Mijat Stanić, te Munir Podumljak iz udruge Partnerstvo za društveni razvoj.

(...)

Prema dosadašnjim najavama, nova Latinica mogla bi se 'pozabaviti' ministrima Karamarkom, Kalmetom i Milinovićom, no prema našem izvoru bliskom organizatorima Latinice - 'zvijezda' novog istraživačkog uratka nekad kultne HTV-ove kultne emisije bit će ipak ministar unutarnjih poslova i istraživanje je li on u višestrukom sukobu interesa, odnosno je li poslovno povezan s mnogim ljudima protiv kojih se vode istrage i koji su povezani s najvećim korupcijskima aferama u Hrvatskoj.

LINK ZA IZVORNI CLANAK NA WEBSITE DNEVNO.HR

Index.hr : Tonči Majić na udaru DORH-a: Bajić želi spriječiti istinu o zločinima u Lori

Piše: D.M. - petak, 13.5.2011 22:51

PREDSJEDNIK Dalmatinskog komiteta Tonči Majić našao se na udaru DORH-a. I to zbog zastave. Koncem 1980. godine teško je stradao u prometnoj nesreći i do dana današnjeg još uvijek se spori zbog naknade štete. Po invalidskoj komisiji iz 1986. godine bio je 100-postotni invalid, po nalazu Komisije otprije sedam godina invalidnost je utvrđena na 85-posto.

Josipoviću svaki mjesec iskidana zastava

"Po svim zakonima pripada me 100-200 tisuća eura, na to imam pravo, i to ne dam. No spor se vodi već duže od 30 godina. Na 30. obljetnicu prometne nesreće, koja se dogodila 14. listopada 1980. godine, iskidao sam hrvatsku zastavu i poslao je predsjedniku Josipoviću. I od tada mu je šaljem svaki mjesec. Poslao sam jednu i Mladenu Bajiću i pozvao ga da zaštiti dignitet predsjednika Republike", priča Majić.

Ispričao se sucu da posti i moli za Gotovinu

Želio je, kaže, stvar dotjerati do apsurda. A čini se da je u tome i uspio. Dogodile su se dvije stvari. Jedna pozitivna, a druga sasvim nevjerojatna. Nakon četiri godine pauze, parnica je ponovno krenula, no Majića je prošlog mjeseca iznenadio poziv suca Marka Benčića iz Zagreba.

"Tražio je da se za dva dana nacrtam u Zagrebu. Mislim da je to prekratak rok, na taj dan je objavljena presuda Gotovini. Poslao sam ispričnicu i napisao da sam poslušao savjet Hrvatske biskupske konferencije i petak posvetio postu i molitvi", kaže Majić.

Mora kod psihijatra, bio je drogiran kad je kidao zastavu?!

Za koji dan - novo iznenađenje. Doznao je da je Državno odvjetništvo naložilo obavezno psihijatrijsko vještačenje. "Odredili su psihijatra u Zagrebu. Opravdali su zahtjev sumnjom da sam u trenutku počinjenja kaznenog djela bio pod utjecajem opojnih droga. Nevjerojatno. Nikad nisam takvo što probao u životu. Ne znam odakle su to izvukli", šokiran je Majić.

Likvidacija crnogorskih rezervista

Ima i obrazloženje zbog čega mu se to događa. "Iza svega se krije, normalno, Mladen Bajić. Na ovaj način je spriječio da se odazovem pozivu crnogorskog tužiteljstva i da kažem istinu o zataškavanju ratnog zločina u Lori. U pitanju je svakako najstravičniji događaj u splitskom vojnom zatvoru. Što u Lori, što u Hercegovini pogubljeno je 11 do 14 crnogorskih rezervista. Ti ljudi su uhvaćeni u Mostaru, kada su se išli javiti svojim obiteljima. Mladen Bajić saznanja o tom zločinu sigurno ima od 1993. godine, kada je o tome izvijestio vojni policajac Mario Barišić. Saznanja o tome su imali i predsjednik Tuđman i šef Vojne policije Mate Laušić. To su oni unakaženi izmasakrirani zatočenici Lore sa iskidanim ušima koje je spominjao Barišić u svom iskazu", pojašnjava Majić pozadinu slučaja.

Prikrivanje istine

Bajić, smatra on, želi po svaku cijenu "zakopati" Loru, prikriti stvari koje su se tamo događale te tako minorizirati svoju ulogu u cijelom slučaju.

Zna se, naime, da je Bajić početkom 90-ih bio vojni tužitelj u Splitu. U Lori je čak i osobno sudjelovao u očevidima zločina koji su se tamo događali. Dosada je, međutim, procesuirano tek šest nižerangiranih vojnih policajaca, upravitelj Lore i njegov zamjenik. Cijeli zapovjedni kadar Vojne policije na čelu sa Laušićem te odgovorni u vrhu vlasti izuzeti su kaznenog progona.

DORH istražuje događaje u Lori

U Državnom odvjetništvu doznajemo, pak, kako vrlo aktivno rade na rasvjetljavanju mučnih događaja u Lori, a dvojica Crnogoraca, na koje se referira Majić, navodno su obuhvaćeni u optužnici podignutoj u slučaju Lora 2. Suđenje još nije započelo, a optužena su petorica od osmorice vojnih policajaca već pravomoćno osuđeni u Lori 1.

Postupak protiv Majića poveden je, kako doznajemo u Državnom odvjetništvu, zbog kidanja zastave. Smatra se da je svakako u pitanju nezakonita radnja, no tek treba utvrditi je li počinio kazneno djelo.

LINK ZA CLANAK NA INDEX.HR

ZAPISNIK SKINITE DOLJE NA KRAJU CLANKA

Dnevno.hr - 05.05.2011 - Autor: Krešo Kokić/ M.P.

Ana Jendris-Jelesic : 'Ukrali su mi fotografije Mesićevih orgija s mladim djevojkama na Pantovčaku'

Bivši predsjednik RH svjedočio je početkom travnja na Općinskom sudu u Velikoj Gorici u sporu u kojem ga umirovljena zagrebačka odvjetnica proziva da je prikrio veliku pljačku njezine imovine koju su izveli njegovi prijatelji Marijan Ceraj i Žarko Pavlina.

Bivši predsjednik Stjepan Mesić ponovno se našao na pravosudnoj pozornici sedmog travnja ove godine, ovoga puta kao svjedok na Općinskom kaznenom sudu u Velikoj Gorici u sporu po privatnoj tužbi umirovljene odvjetnice Ane Jendriš - Jelesić.

Mesić je svjedočio o okolnostima iza zajedničkog poznanstva s izvjesnim Marijanom Cerajom i Žarkom Pavlinom koji su optuženi za prijevaru tešku 17 milijuna kuna, a također je pozvan da obrazloži navode tužiteljice Jedriš Jelesić koja tvrdi da ju je primio u uredu na Pantovčaku više puta dok je bio predsjednik države, kao i da joj je dao obećanje da će posredovati u povratu njezine imovine.

'Vidio sam je kod Žarka'

U svom iskazu Mesić je ustvrdio kako drugookrivljenog Pavlinu poznaje jer je isti oženio nećakinju njegove pokojne maćehe. S njime se, posvjedočio je Mesić, družio uglavnom na rođendanskim proslavama na koje je dolazio i prvooptuženi Marijan Ceraj. S druge strane, 'gospođu Anu Jendriš Jelesić zna jedino iz viđenja'.

- Vidio sam je kod Žarka. Predstavila se kao pravnica, a jednom je bila došla i kod mene u Ured Predsjednika, s nesuvislim prijetnjama, te sam je ja izbacio van iz ureda, ali se ne sjećam o kakvim prijetnjama se radilo jer je to za mene bilo skroz besmisleno - objasnio je bivši predsjednik i time osporio tvrdnje odvjetnice Jedriš Jelesić koja je u proteklih nekoliko godina javno i bez ustezanja isticala drugačiju ulogu bivšeg predsjednika.

Ne treba izostaviti ni činjenicu kako je odvjetnica Jendriš Jelesić javnosti postala poznatija nakon što je s bivšom zaposlenicom zagrebačkog Gradskog poglavarstva, Jagodom Blum osuđena 2008. na četiri godine i 11 mjeseci zatvora. Kasnije je, međutim, ta presuda ukinuta zbog proceduralne pogreške.

Zanimljivo je dakako da je inkriminirano razdoblje od 1998. do 2001. godine, kada su prema optužnici Jendriš Jelesić i Blum prevarile 50 osoba kojima su za novčanu naknadu obećavale da će im osigurati otkup stana ili poslovnog prostora u vlasništvu Grada Zagreba, prethodilo angažmanu odvjetnice Jendriš Jelesić u prvoj predsjedničkoj kampanji Stjepana Mesića.

'Ceraj me trovao arsenom'

Prije nego što mu je pomogla pri skupljanju potpisa tijekom prve kampanje, Mesić joj je u jednom od razgovora 1998. godine kazao kako zna za veliku pljačku njezine imovine iz '96 i da će mu prioritet biti pronalazak počinitelja.

Nakon toga su je, tvrdi, Mesić i Pavlina nagovarali da se uda za Ceraja koji ubrzo počinje živjeti s njom u kući.

- Danas Mesić tvrdi da me se uopće ne sjeća i svima govori da sam luda - kazala nam je Ana Jendriš Jelesić u razgovoru koji smo vodili nedugo nakon Mesićevog svjedočenja u Velikoj Gorici.

- Potpuno su me pokrali. Sve su mi uzeli i ubili su me, iako sam još fizički živa. Zdravstveno sam gotova. Godinama mi je (op.a. Marijan Ceraj) u hranu stavljao arsen i to je dokaz da su me htjeli ubiti. Trebala sam umrijeti da se sve zataška. Sve su mi ukrali, čak četiri računala na kojima sam sve imala. Nakit neprocjenjive vrijednosti i oko 90 ulja na platnu. Bila sam u posjedu kompromitirajućih fotografija s Pantovčaka na kojima je bio i Mesić, a na kojima su snimljene orgije s mladim djevojkama tada održavanim na Pantovčaku. I to su uzeli. Sve istrage su odbijene i svi odvjetnici su mi tada govorili 'vratit ćemo sve, riješit ćemo sve, ali nije vrijeme...' Milijun sumnjivih stvari se događalo tada. Odnijeli su mi sve bez da se oglasio alarm koji se inače znao uključivati i kada to nije bilo potrebno. Sumnjam da je sve napravljeno uz policiju, jer je jedan od susjeda tada vidio policajce kako se motaju oko moje kuće. Unikatni porculanski sat završio je na aukciji Sotheby's gdje ga je jedan Japanac kupio za 820 tisuća funti- ispričala nam je šokantnu priču Jelesić.

- Nekoliko sam ga puta molila i pisala mu pisma tražeći ga da mi njegovi prijatelji i rođaci vrate ukradeno, ali ništa nije poduzimao jer je i on dobio dio. Moja vila u Bosanskoj 54 od 300 kvadrata je praktički čuvana za njega. Kada sam jednom došla u njegov ured pokušao me ignorirati i u jednom trenutku smo se naguravali i potukli, a on je vikao 'Zaštita! Luda je! Operirala je mozak!. Izbacili su me van i danas nemam ni najosnovnije stvari za život. Sada jednostavno čekaju da sve 26. kolovoza ode u zastaru i to je to. Nikome ništa - završila je razgovor Jendriš Jelesić dometnuvši kako će se svi najvjerojatnije izvući jer 'to tako jednostavno funkcionira'.

U konačnici valja dodati kako su se Marijan Ceraj i Žarko Pavlina odlučili u ovom sporu braniti šutnjom.

LINK ZA CLANAK NA WEBSITE DNEVNO.HR

En 1992, alors qu'il était procureur militaire adjoint à Split, Mladen Bajić a monté des dossiers à charge contre des citoyens croates de nationalité serbe, sur la base d'accusation qu'il savait fausses. Il a ordonné leur arrestation, leur interrogatoire, a obtenu du Tribunal militaire leur maintien en détention alors qu'il avait été informé que des tortures et actes barbares étaient pratiqués à Lora.

Nous publions aujourd'hui l'ensemble des documents dont nous disposons et qui prouvent très clairement que Mladen Bajic devrait être jugé pour crimes de guerre.

Il est évident que quiconque, comme Mladen Bajic, se sait impliqué dans des crimes de guerre ne peut pas, de manière objective, coopérer avec la juridiction qui aurait du le juger.

Pour ces faits, tous les documents que Mladen Bajic a remis au TPIY, en tant que responsable croate de la coopération avec le TPIY, deviennent suspects et perdent tout caractère probant.

Pire encore. Il est acquis que le Procureur du TPIY avait parfaitement connaissance des crimes susceptibles d'être reprochés à Mladen Bajic et a choisi de ne rien faire, pour mieux tirer profit, dans le cadre d'autres affaires, d'une telle coopération servile.

La découverte de ces preuves qui devraient bientôt entraîner l'ouverture, par la Serbie, d'une enquête contre Mladen Bajic et peut être même l'émission d'un mandat d'arrêt international, discrédite tout le dossier du Procureur dans le dossier « Gotovina », dont les accusations sont bâties pour partie, « au-delà de tout doute raisonnable », sur les « documents » fournis par le Procureur Bajic.

Cestitamo novinaru Peratovicu na sudskoj pobjedi.

Après la persécution judiciaire du journaliste indépendant Zeljko Peratovic (communique RSF), après l'arrestation ordonnée, le 04 janvier 2011, à sa sortie du ministère croates des affaires étrangères, du président du groupe ORCO, le ministre croate de l'Intérieur, Tomislav Karamarko, persiste et signe.

Samedi dernier, 26 février 2011, Hrvoje Polan, le photographe de l'Agence France Presse qui couvrait les manifestations anti-gouvernementales dans la capitale croate, a été arrêté par la police et placé en garde à vue pendant 8 heures.

Extrait du quotidien l'Yonne : LIEN

... "Un photographe de l'AFP a également été interpellé. Il a été relâché en début de soirée après huit heures passés dans un commissariat de Zagreb.

Le photographe a expliqué qu'il avait été interpellé car il ne s'était pas écarté de la scène des affrontements comme la police le lui demandait, alors qu'il était en train de prendre des clichés"...

La France étant le seul pays, jusqu'à présent, à avoir manifesté son opposition aux dérives autocratiques et antidémocratiques de Tomislav Karamarko, ce dernier devient de plus en plus agressif face aux intérêts français.

Ce nouvel incident particulièrement grave confirme malheuresuement les craintes entourant Tomislav Karamarko qui constitue un réel danger pour les droits et libertés fondamentaux et l'Etat de droit en Croatie.

Interview Marina Tomulica, koji je danas objavljen u tjedniku "Hrvatski fokus", potpuno je izbacio iz takta i obezumio hrvatskog ministra unutarnjih poslova Tomislava Karamarka.

Tekst interviewa je poslan , elektronicnom postom, 17 veljace u 11sati i 45 minuta. 15 minuta prije zakljucenja broja. U 12 sati sve telefonske i internetske linije "Hrvatskog fokusa" su brutalno prekinute.

Oko 14 sati hrvatska policija dolazi na hrvatsku adresu Marina Tomulica uznemiravati njegovu djecu znajuci da on vec deset godina vise ne prebiva u Hrvatskoj.

Telefonske i internetske linije "Hrvatskog fokusa" ponovno suuspostavljene oko 16 sati. Interview je usprkos problemima objavljen u broju od 18 veljace.

Sadrzaj tog interviewa, koji opisuje realno stanje u Hrvatskoj, objasnjava taj ocajnicki cin ministra unutarnjih poslova (LINK)

--------------------------------------------

HRVATSKI FOKUS - 18.02.2011 - Marijan Majstorović

Ne možemo lustrirati one koji su stvarali Hrvatsku državu! Lustrirati treba one koji su se, na bilo koji način, borili protiv hrvatske države!

Hrvatski iseljenik u Francuskoj Marin Tomulić odmah je počeo pomagati u stvaranju hrvatske države. Posebno se istakao u vrijeme početka agresije Srbije, Crne Gore, JNA i domaćih Srba na Hrvatsku, i to kroz razne oblike pomoći, prije svega iz frankofonskih država. Nakon oslobođenja države svoje bogato radno iskustvo stečeno na Zapadu uspješno je prenosio u hrvatsko gospodarstvo. Postao je jedan od čelnih ljudi tada najjače Mesne industrije PIK Vrbovec i za nekoliko godina pretvorio ga u respektabilnu industriju mesa u svojoj branši u okruženju. Kako to kod nas biva, bez moćnoga političkog zaštitnika nitko ti ne „oprašta“ uspjeh, Marin Tomulić je naprasno zaustavljen u jačanju PIK-a Vrbovec i cjelokupne hrvatske mesne industrije u europskim okvirima.

Njegov uzor i politički mentor Josip Manolić je prije toga napustio Tuđmanov hrvatski brod i one mračne snage naše privatizacije zatekle su Marina Tomulića i njegove suradnike u „zrakopraznom prostoru“. Uskoro je zaustavljena privatizacija PIK-a Vrbovec za 95 milijuna maraka i nakon nekoliko godina agonije ova mesna industrija je prepolovila broj tadašnjih radnika, njih 2657, i za jednu kunu(!) prešla u portfelj Agrokora.

U međuvremenu je Marin Tomulić završio u riječkom pritvoru, i samo zahvaljujući tomu što je i francuski državljanin, uspio se spasiti i vratiti obitelji u Pariz. Godine izbivanja iz domovine nisu ga nimalo udaljile od događanja u njoj. Sve troje djece su se skrasili u Hrvatskoj, a i Marin uskoro namjerava - i nada se - da će se sa suprugom pridružiti djeci i unučadi. Njegov odnos prema Josipu Manoliću je imao uspone i padove. Unatoč svemu, Marin Tomulić nije čovjek koji se odriče prijatelja kada su u nevolji. Zato smo ga i zamolili da iznese svoje mišljenje o najnovijim događanjima u Hrvatskoj i najvjerojatnijoj optužbi Manolića i još dvojice bivših komunističkih čelnika u i nakon Drugoga svjetskog rata.

● Kako Vam iz Pariza izgleda aktualna politička situacija u Hrvatskoj?

- Zabrinut sam za opstanak naše domovine. Hrvatska je u bankrotu. Sve je rasprodano osim hrvatskih šuma i voda i hrvatske državnosti. Predsjednica Vlade Jadranka Kosor upravo je „povjerila“ jedino preostalo nacionalno bogatstvo Hrvatskoj Crkvi. Ostaju na prodaju državnost i oni koji su je stvorili.

● Koliko dugo ste izvan Hrvatske?

- Evo, 27. srpnja ove godine navršit će se 11 godina.

Uhićen sam po nalogu Amerikanaca

● Koji je ustvari glavni razlog Vašega napuštanja Hrvatske?

- Vojno redarstvena akcija „OLUJA“! Hrvatsko javno mnijenje nije upoznato s činjenicom da su Sjedinjene Države, sukladno njihovim strateškim interesima, bile načelno dozvolile vrlo ograničenu operaciju. Iz tog razloga strogo su zabranili svim zemljama koje su nam do tada pomagale da nam isporuče određeno oružje. Radi se o raketnim gorivima neophodnim za funkcioniranje višecjevnih raketnih bacača i drugih oružja bez kojih bi vojna operacija bila gotovo nemoguća. Upravo je radi toga operacija oslobađanja okupiranih područja RH više puta bila odgađana. Godine 1994. Predsjednik Franjo Tuđman me je zadužio da riješim taj problem. Zahvaljujući našim europskim, a prije svega i slovačkim prijateljima, uspio sam obaviti taj posao. Diskretne isporuke avionom trajale su od srpnja 1994. do siječnja 1995. godine. Od samog početka „Oluje“, Amerikanci su shvatili da smo prekršili njihovu zabranu te su pod prijetnjom vojne intervencije zaustavili Hrvatsku vojsku pred vratima Banjaluke.

● I, onda?

- Ja sam otišao u mirovinu, na selo. Nakon smrti našeg Predsjednika i izbora 2000. godine nove su me vlasti po nalogu Amerikanaca lažno optužile i stavile u pritvor u Rijeci. Nakon 100 dana pritvora, tijekom kojega sam trebao biti likvidiran, pod prijetnjom smrti prisilili su me da napustim Hrvatsku.

● Tko je stajao iza toga?

- Naši „prijatelji“ Amerikanci i Englezi te naše servilne vlasti.

● Jesu li još ti isti ljudi „aktivni“, odnosno je li oni i dalje „vedre i oblače“ kod nas?

- Pa i sami ste vjerojatno upućeni u realnu situaciju naše napaćene zemlje. Prema provjerenim informacijama kojima raspolažem, britanskim i američkim „savjetnicima“ dani su na raspolaganje uredski prostori unutar hrvatskih obavještajnih agencija, Ministarstva obrane i Ministarstva unutarnjih poslova. Oni donašaju sve bitne i manje bitne odluke. Oni vladaju Hrvatskom. Gubernator i glasnogovornik im je ministar MUP-a Tomislav Karamarko. Nekada su vladali našim sudbinama iz Beograda, Beča, Pešte..., a danas su u glavnom gradu Hrvatske.

I predsjednika Tuđmana bi danas stavili na optuženičku klupu

● Vratimo se aktualnoj političkoj situaciji u Hrvatskoj. Kako ju tumačite iz francuske perspektive, odnosno kako nas vide obavješteniji Francuzi, prije svega oni iz visoke politike, među kojima su mnogi od njih i Vaši osobni prijatelji?

- Manje prisutna u Hrvatskoj nego u devedesetim godinama, Francuska pomno prati situaciju i uvijek je spremna pomoći.

● Što za Vas znači najava uhićenja i procesuiranja trojice još živućih Hrvata - Josipa Manolića, Josipa Boljkovca i Rade Bulata - za počinjene komunističke zločine tijekom i nakon Drugoga svjetskog rata?

- Najavu njihovoga mogućeg uhićenja potrebno je usko povezati sa slučajem Branimira Glavaša, uhićenjem Tomislava Merčepa, izdajom branitelja Tihomira Purde, početkom progona ratnog ministra MUP-a Ivana Vekića te, prema informacijama kojima raspolažem, uskoro i drugih članova Vlade nacionalnog jedinstva. Da je danas živ, i Predsjednik Franjo Tuđman bi se našao na optuženičkoj klupi. Radi se o udaru u same temelje hrvatske države. O pomno planiranom i programiranom državnom udaru koji je počeo zvjerskim ubojstvima Ivane Hodak i Ive Pukanića te doveo na vlast kvislinga Tomislava Karamarka.

● Budući ste dugogodišnji prijatelj s gosp. Manolićem, kako on na to gleda?

- S Josipom Manolićem me je 1990. godine upoznao Ivan Denac, vjenčani kum mojih roditelja. U njegovom su se stanu, na Trgu bana Jelačića, održavali redoviti sastanci Ivana Denca, Josipa Manolića, Franje Tuđmana i drugih. U tom se je stanu rađala današnja Hrvatska. Godine 1999., tijekom predizborne kampanje boravio sam s Josipom Manolićem u Bjelovaru. Neki novinari su postavljali pitanja o poratnim zločinima u Bjelovaru. Manolić mi je u kasnijem razgovoru rekao da ne postoji nikakva veza između tih zločina i njega. Tijekom svih tih vrlo teških godina, između Manolića i mene razvilo se je iskreno prijateljstvo i potpuno povjerenje i to usprkos činjenici moga kršćansko-demokratskog opredjeljenja. Josip Manolić tvrdi da je nevin. Ja mu vjerujem.

Trebamo nastaviti Tuđmanovo djelo pomirbe

● Vjerujete li da je sada moguće, sa zakašnjenjem, provesti lustraciju?

- Ne možemo lustrirati one koji su stvarali Hrvatsku državu! Trebali bi lustrirati one koji su se, na bilo koji način, borili protiv hrvatske države te onih koji nas upravo vode u neku vrstu treće Jugoslavije. Ne smijemo zaboraviti da su Hrvatsku stvorili ljudi koji su se 1971. godine priključili Hrvatskome proljeću. I Josip Manolić je bio među njima.

Predsjednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman godinama se je uzaludno zalagao za sveopće pomirenje. Trebamo nastaviti njegovo djelo i dostojanstveno zbrinuti i identificirati sve hrvatske žrtve Drugoga svjetskog rata. Ne smijemo zaboraviti da tijekom Drugoga svjetskog rata partizanski pokret nije imao uspjeha u hrvatskom pučanstvu. Promašenoj hrvatskoj komunističkoj ideji masovno su se pridružili „hrvatski“ Srbi koji su činili do 90 posto partizanskih jedinica. Oni su počinili sve te strašne zločine uz aktivnu logističku asistenciju Britanaca, a kasnije i Amerikanaca.

● Što mislite kako će se ova najava tužbe protiv trojca Manolić, Boljkovac, Bulat završiti?

- Nadam se da će se naša Vlada savjetovati s prijateljima i ne počiniti nepopravljivo.

● Kada Vas možemo očekivati ponovno u Hrvatskoj?

- U principu krajem ove godine, ali o svemu će odlučiti naši „prijatelji“ ili Hrvatska vlada.

Marijan Majstorović

L'interview de Marin Tomulić publiée aujourd'hui par le journal croate en ligne « hrvatski fokus » a fait complètement disjoncté le ministre croate de l'Intérieur, Tomislav Karamarko.

Alors que le texte de l'interview, réalisé par écrit, a été envoyé par e-mail au journal le jeudi 17 février 2011 à 11.45, quelques minutes avant le bouclage de l'édition du 18 février 2011, toutes les lignes téléphoniques, fax, internet de l'hebdomadaire ont brutalement été coupé à partir de 12.00, le message ayant été intercepté.

Vers 14.00 le même jour, la police croate s'est présentée au domicile croate de Marin Tomulić pour déranger sa famille, sachant pertinemment que lui-même n'habite plus en Croatie depuis 10 ans...

Les liaisons du journal n'ont été rétablies le même jour que vers 16.00, une fois le bouclage terminé. Mais heureusement, l'interview a néanmoins pu être intégrée hier soir à l'édition du 18 février.

Le contenu de cet interview, qui nous explique la situation réelle en Croatie, explique ce geste désespéré et stalinien du ministre de l'Intérieur.

LIEN (traduction disponible sous peu sur cette page)

L'interview reproduite ci-dessous n'a pas été faite à Minsk en Biélorussie mais malheureusement à Zagreb en Croatie, candidate à l'adhésion à l'UE. A la décharge du journaliste, il est peu probable que ce dernier ait reçu de l'argent en contrepartie de cet interview mais il est par contre certain qu'il n'a pas pu refuser « l'offre »... Les passionnés d'histoires provenant de l'autre côté du rideau de fer seront décus ; cet interview est tellement insipide qu'elle ne mérite pas d'être traduite.

Ovaj interview nije realiziran u Minsku u Bijelorusiji nego nažalost u Zagrebu u Hrvatskoj, zemlji kandidatu za clanstvo u EU. Malo je vjerojatno da je novinar primio novac za taj interview ali, što je sigurno, nije bio u mogučnosti odbiti tu « ponudu ». Ljubitelji priča s onu stranu željezne zavjese biti će sigurno razoćarani ; ovaj interview je u tolikoj mjeri bjedan i jadan da ne zaslužuje prijevod na francuski.

-----------------------------------------------

HDZ može dobiti predstojeće izbore - ali s Karamarkom na čelu

[...] SDP se boji Tomislava Karamarka. Boji ga se i ostatak ljevice. No, ne boje ga se jer je on rekao, ako je rekao, da će učiniti sve što je u njegovoj moći da ljevica u Hrvatskoj više ne dođe na vlast. Na ljevici se Karamarka boje jer su svjesni da ih jedino on, kako sada stvari stoje, doista i može spriječiti da ne dođu na vlast za godinu dana. I u tome ih može spriječiti demokratskim i legalnim načinima, a ne onima koje bi mu voljeli prišiti.

Tomislav Karamarko ih može pobijediti na izborima. Ali izbore može dobiti jedino kao predsjednik HDZ-a. No, Jadranka Kosor neće sama otići. A ako Jadranka Kosor bude nastavila voditi HDZ, prave izborne utakmice neće biti što nije dobro za nikoga, desne ili lijeve. S njom na čelu HDZ jednostavno nema šanse pobijediti Kukuriku koaliciju. Očiti su razlozi zašto.

Kao njen najveći, odnosno jedini, uspjeh navodi se borba s korupcijom. No cijela njena borba s korupcijom se svodi na to da je dopustila Tomislavu Karamarku da radi svoj posao. A razina korupcije je uzgred toliko šokirala naciju da ne honoriraju više probuđeno junaštvo onih što su na slobodi neprekinuto od dana kada ih je Sanader izabrao. Na gospodarskom polju premijerka kao i cijela njena Vlada nisu napravili ništa, odnosno da budemo precizniji, nisu napravili ništa dobro. Prekid slovenske blokade je plaćen preskupim kompromisom, osobito skupim sentimentu HDZ-ovih birača. Jadranka Kosor je izgubila sve izborne bitke koje je za HDZ vodila. U Zagrebu je stranku praktički uništila dok ju je tamo poslana od Sanadera vodila. Ma koliko ona god željela to promijeniti, Jadranka Kosor ne može pobjeći od činjenice da je ona politički izbor Ive Sanadera, a samim time i njegova ostavština. A hrvatski birači se na sljedećim izborima žele riješiti Sanaderove ostavštine više od svega.

S druge strane, Tomislav Karamarko nema gore opisanih tereta. Općepoznato je da ga je Sanader u Vladu pozvao silom prilika, a ne zato što je odan, kao primjerice, Kosorica. Posao zbog kojeg je u Vladu i pozvan, odradio je u kratkom roku. Inicirao je zatim i neplanirano pokrenuo prve istrage protiv svojih kolega u Vladi koje su naposljetku dovele do antikorupcijske katarze. Karamarko je pokazao i talent u izbornim nadmetanjima kada je 2000. godine tadašnjeg autsajdera Stipu Mesića doveo do Pantovčaka. Nije formalno više član HDZ-a, ali bio je jedan od njegovih osnivača. U HDZ je ušao kada u njega nije bilo popularno ući, a izašao u vrijeme kada nije bilo korisno izaći. No, HDZ nikada nije izašao iz njega, odnosno barem onaj HDZ kakvim ga je sanjao da će postati. Karamarko je naime uvjereni demokrščanin. Još u doba Jugoslavije, dok je Kosorica bila na tečajevima u Kumrovečkoj školi, on je bio aktivni član pa i glavni tajnik katoličke mladeži i katoličke udruge MI.

U izbornim pripetavanjima koja slijede, Karamarko bi zato puno lakše branio i zastupao boje HDZ-a nego što to može Kosor. Oporba bi teško njemu mogla zamjerati korumpiranost Vlade kojoj je bio član kao što zamjeraju Kosorici kada je njene najistaknutije članove upravo on, neovisno o tomu što su bili kolege, poslao u pritvor i maknuo od vlasti.

A i ako će HDZ u izborima opet koristiti taktiku " ne dajte glas komunistima" lakše će ju iznijeti i uvjerljivije braniti Karamarko. Uostalom, nisu na ljevici bez vraga u panici zbog istraživanja komunističkih zločina. Nema sumnje da se Karamarku tu "posrećilo" što se klupko šutnje počelo odmotavati baš u predizborno vrijeme. Rezultati istraga bi doista mogli donijeti koji glas manje SDP-u, najjačoj lijevoj stranci i pravnoj sljednici partije u čije su ime zločini i činjeni. No, hoće li taj glas otići baš HDZ-u presudno bi moglo biti tko mu je na čelu.

Dakle, nesumnjivo je da Karamarko ima brojne komparativne prednosti pred Jadrankom Kosor. A ima li on uopće želju i ambiciju da postane predsjednik HDZ-a? I naposljetku, ima li ikakvih izgleda? [...]

LINK ZA CIJELOVIT INTERVIEW NA PORTALU DALJE

Nevenka Jurak u iskazu optužila ministra Karamarka : NOVA TV - DNEVNO.HR - LINK

Po čemu se tvrtka Soboli razlikuje od Fimi Medije ? DNEVNO.HR : LINK

Nevenka Jurak, šefica marketinške agencije Fimi medije, u iskazu koji je dala istražiteljima 10. studenog prošle godine, navodi kako je ugovor potpisao i aktualni ministar unutarnjih poslova, ekskluzivno doznaje Dnevnik Nove TV.

-----------------------------------------

L'extension au ministre de l'Intérieur, Tomislav Karamrko, de l'enquête relative au scandale "Fimi Medija" constitue une avancée très positive du dossier et une décision courageuse du Premier Ministre croate, Madame Jadranka Kosor.

Se pose également la question, soulignée avec pertinence par Zeljka Antunovic, ancienne ministre de la Défense, de savoir ce qui distingue l'affaire "Fimi Medija" de l'affaire Soboli. Il existe en tout cas un point commun : Tomislav Karamarko, signataire d'un contrat avec Fimi Medija et associé de Soboli...

-----------------------------------------

Autor: dnevno.hr - 6.02.2011 20:36

U iskazu o suradnji Fimi medie i MUP-a Nevenka Jurak je za suradnju s tvrtkom preko koje je izvlačen državni novac optužila i ministra unutarnjih poslova Tomislava Karamarka koji je opovrgnuo njen iskaz, ekskluzivno doznaje Dnevnik Nove TV.

Jurak je istražiteljima kazala kako je Fimi-mediji bio obećan natječaj u MUP-u za izradu spotova i emitiranje na televiziji i radiju.

- Ja sam o samoj cijeni usluga razgovarala s ministrom Kirinom i rekla sam mu da Ministarstvo ima pravo na 50% i 30% popusta prilikom emitiranja spotova. On mi je na to rekao da te popuste zanemarim, da ispostavim račun bez popusta, jer je stranci potreban novac te da novac predam stranci - stoji u iskazu Nevenke Jurak koji donosi Dnevnik.

Jurak navodi kako je Fimi-media je ponovno potpisala ugovor s MUP-om i za vrijeme ministra Rončevića kojega je osobno, kao i Kirina, upoznala s pravima na popust te je s njim dogovorila da se u razmjeru s popustom poveća broj emitiranja.

Isto je bilo, kazala je Jurak, i za vrijeme Tomislava Karamarka.

- Ostalo je nerealizirano 2.5 milijarde kuna, tako da je Fimi media potpisala još jedan ugovor kojeg je potpisao Karamarko - navodi Jurak i dodaje kako je što se tiče popusta postignut isti dogovor kakav su imali s Rončevićem.

Ministar Karamarko tvrdi da nikakve ugovore nije potpisao, a nakon današnjeg poziva Nove TV, u MUP-u su još jednom pregledani svi sporni ugovori i fakture. Zadnji ugovor Fimi medije i MUP-a potpisao je Berislav Rončević 12. kolovoza 2008., dok prema priopćenju MUP-a, ministar unutarnjih poslova Tomislav Karamarko s tvrtkom Fimi media nikad nije potpisao niti jedan ugovor.

Jučer, 21 siječnja 2011., zagrebački Općinski kazneni sud donio je oslobađajuću presudu novinaru Željku Peratoviću. Nedopustivi pritici ministra unutarnjih poslova Tomislava Karamarka i njegovog ortaka Glavnog drzavnog odvjetnika Mladena Bajića na sudstvo i državno odvjetništvo doživjele su potpuni fijasko. Hrvatsko pravosuđe više se ne boji afirmirati svoju neovisnost.

Tijekom mjeseca kolovoza 2010 godine, novinar Željko Peratović je objavio zapisnike saslušanja svjedoka koji su sudu dali svoje iskaze u svezi kaznene prijave koju je ministar unutarnjih poslova Tomislav Karamarko podnio protiv njega i to radi objave na svom blogu informacija koje bi mogle uznemiriti javnost ! Sadržaj zapisnika, koji su po prvi puta bili objavljeni na ovom blogu, jasno ukazuje na apsurdnost optužbe i instrumentalizaciju tajnosti postupka kojom Tomislav Karamarko nastoji spriječiti novinara da se javno brani i odgovori na neutemeljene i klevetničke optužbe (LINK)

Ova sudska odluka predstavlja treći poraz Tomislava Karamarka u pravosudnom ratu koji vodi protiv Željka Peratovića. Nakon neuspjeha u prvoj instanci i u žalbenom postupku, Tomislav Karamarko u dogovoru s Glavnim državnim odvjetnikom Mladenom Bajićem podnosi prijavu odvjetništvu koje ju ovaj put prihvaća. Svi ti njihovi pokušaji su bili sistematski odbijeni i to na uistinu ponižavajući način :

Prva prijava : odvjetništvo odbacuje

Druga prijava : nepotpuna i nerazumljiva - sudac odbacuje

Žalba: neosnovana

Treća prijava: sudac odbacuje iz razloga ne postojanja kršenja zakona tajnosti postupka

Budući da su svi pokušaji nametanja političkih presuda doživjeli neuspijeh, na gospođi Jadranka Kosor, predsjednici Vlade Republike Hrvatske, je da donese odgovarajuće odluke.

Neprihvatljivo je da jedna demokratska zemlja, kandidat za integraciju u Europsku Uniju, tolerira u svojoj Vladi te u pravosuđu osobe koje koriste svoje javne funkcije u cilju instrumentalizacije pravosuđa i to na štetu jednog novinara. Takvo ponašanje ugrožava „pravnu državu u punom smislu riječi, pravnu državu koju dugujemo sami sebi“ (LINK). Tomislav Karamarko bi trebao biti odstranjen iz Vlade, a isto tako, vrijeme je donijeti konačnu odluku glede dossier-a Mladena Bajića.

Hier, le 21 janvier 2011, le Tribunal correctionnel de Zagreb (Croatie) a relaxé le journaliste Željko Peratović. Les pressions intolérables que le ministre de l'Intérieur, Tomislav Karamarko, et son complice le Procureur Général, Mladen Bajić, exerçaient sur les juges et le Parquet ont abouties sur un échec cuisant. La justice croate ne craint plus d'afficher son indépendance.

Rappelons que le journaliste avait publié, en août 2010, les procès-verbaux des auditions de témoins ayant déposé devant le Tribunal dans le cadre d'une plainte déposée (contre Željko Peratović) par le même ministre de l'Intérieur, Tomislav Karamarko, pour soi-disant diffusion par le journaliste d'informations de nature à troubler l'ordre public. Le contenu de ces procès-verbaux, publiés en premier lieu sur ce blog, démontre clairement le caractère totalement abusif et aberrant des accusations contre le journaliste et l'instrumentalisation, par Tomislav Karamarko, du secret de l'instruction qui interdisait finalement au journaliste de se défendre publiquement face à des accusations infondées et diffamatoires (LIEN).

Cette décision marque un troisième échec cuisant pour Tomislav Karamarko dans sa bataille judiciaire contre Željko Peratović. Après avoir échoué, en première instance et en appel, à poursuivre Željko Peratović par plainte privée (citation directe), il avait imaginé de réaliser son forfait avec la complicité du Procureur Général Mladen Bajić. Or toutes ses demandes ont été systématiquement rejetées pour des motifs très humiliants pour le ministre :

- première plainte privée rejetée par le Parquet

- deuxième plainte privé rejeté par le juge pour recours incomplet et incompréhensible

- appel rejeté : non fondé

- citation du Parquet, suite à la plainte de Tomislav Karamarko, rejetée en raison d'absence de violation du secret de l'instruction

Toutes ces tentatives de condamnations politiques ayant échouées, madame Jadranka Kosor, Premier Ministre de la République de Croatie, devrait maintenant en tirer toutes les conséquences. Il n'est pas acceptable que dans un pays démocratique, candidat à l'Union européenne, on tolère au sein du gouvernement et du système judiciaire des individus qui utilisent leurs prérogatives pour instrumentaliser la justice à des fins personnelles et illégales, à plus forte raison contre des journalistes. Un tel comportement porte atteinte à « l'Etat de droit au plein sens du terme, Etat de droit que nous devons à nous-mêmes » (LIEN). Tomislav Karamarko devrait être écarté du gouvernement et il est temps également de tirer les conséquences concernant le dossier Mladen Bajić.

1- ČINJENICE

Prema hrvatskom istraživačkom novinaru Željku Peratović, i vjerodostojnim dokumentima koje objavljuje (LINK) Glavni državni odvjetnik Republike Hrvatske, Mladen Bajić, koji je 1992. obnašao dužnost zamjenika Vojnog tužitelja u Splitu, naredio je uhićenje i pritvaranje civila (hrvatskih građana srpske narodnosti), osumnjičenih za terorizam, u vojni zatvor u Splitu « Lora ». (Dokumenti iz 2006. o Lori u pdf formatu). Tijekom grubih ispitivanja, koje je Mladen Bajić nadzirao, određeni broj tih osoba je preminuo od posljedica mučenja a njihova tjela su kasnije pronađena na javnom odpadu.

Ključni dokument koji potvrđuje vjerodostojnost dokumenata i svjedočenja o zločinima koje je počinio Mladen Bajić, u razdoblju u kojem je vršio dužnost zamjenika Vojnog tužitelja u Splitu, je presuda uknjižena K-540/92 izrečena 19. srpnja 1993. na Vojnom sudu u Splitu pod predsjedavajućim sucem Davorom Dukić u nazočnosti sudaca Zorana Matulović i Ante Barbić;

Dragomir Miljković, hrvatski držaljanin srpske narodnosti rođen u Hrvatskoj, umirovljenik, otac dvoje djece sa prebivalištem u Splitu, bio je uhićen, po nalogu zamjenika Vojnog tužitelja u Splitu Mladena Bajića, 21. kolovoza 1992. i zatočen u vojni zatvor u Splitu « Lora » gdje je bio danima mučen. Imenovani sudski vještak je zaključio da je optuženi imao slomljena 3 rebra te ozljede prouzročene elektičnom strujom.

Dragomir Miljković je oslobođen po svim točkama optužbe koje je zastupao Mladen Bajić. Oslobađajuća presuda Vojnog suda u Splitu 1993. predstavlja zapravo priznanje hrvatskog pravosuđa o postojanju slućajeva kršenja temeljnih prava i sloboda kojih su žrtve bili određeni građani za vrijeme srpske agresije. Radi se o osobnom porazu Mladena Bajića kojeg je namjera bila pretvoriti žrtvu u zločinca a hrvatsku Državu suučesnicom tog zločina.

2 - KAZNENA KVALIFIKACIJA

Ratni zločini općenito su definirani kao slučajevi u kojima jedna od sukobljenih strana namjerno napada kako ljudske tako i materijalne ne vojne ciljeve; ne vojni cilj podrazumjeva civile, ratne zatvorenike i ranjenike.

U Lori su bili zatočeni ljudski ne vojni ciljevi, civili, ratni zatvorenici i ranjenici koje je Mladen Bajić poslije optuživao za terorizam ne bi li opravdao počinjene zločine i prebacio odgovornost na Državu.

Članak 2. statuta Međunarodnog kaznenog suda u Den Haag-u kažnjava, sukladno Ženevskih Konvencija iz 1949. godine, « mučenje i neljudsko postupanje « (čl 2b). « čin namjernog uzrokovanja velike patnje ili teških povreda fizičkog integriteta ili zdravlja » (čl 2-c) « izgon ili nezakonito preseljenje civila ili nezakoniti pritvor » (čl 2-g).

Objavljeni dokumenti dokazuju da se je prema zatočenicima u Lori neljudski postupalo a presuda Miljkoviću dokazuje da je bilo upotrebljavano mučenje električnom strujom. Mladen Bajić je dakle sudski progonio žrtve zločina počinjenih nakon uhićenja i za vrijeme pritvora koje je on osobno naredio.

Članak 7-1 točno određuje da « tko god je planirao, poticao na djelo, naređivao, počinio ili na bilo koji način pomagao, ohrabljivao planirati, pripremati ili izvršiti zločin naveden u člancima 2 do 5 gore navedenog statut je osobno odgovoran za gore navedeni zločin ». Članak 7-2 predviđa da : « kvalifikacija službene osobe optuženika, bilo kao šefa Države ili Vlade, bilo višeg službenika, ne oslobađa ga kaznene odgovornosti i ne može biti razlog smanjenja kazne ».

Taj članak se precizno odnosi na slučaj Mladena Bajića, koji je već u to vrijeme obnašao « službenu kvalifikaciju, djelujući kao viši djelatnik » i pohranitelj vlasti i javne moći. Presuda Miljkoviću dokazuje proceduralni progon vojnog Tužitelja kojega je bio cilju da nevina žrtvu zločina koji su na prema njemu počinjeni u Lori bude osuđen za terorizam. Presuda dokazuje (pozdravimo usput profesionalizam sudaca Dalibora Dukića, Zorana Matulovića i Ante Barbića koji spašavaju čast Hrvatske primjernom presudom) nezakonite metode vojne policije koja, pod pravnim autoritetom Vojnog tužitelja Bajića, izvršava nezakonite premetačine.

Ta presuda isto tako osuđuje neprihvatljivo ponašanje Vojne policije koja, pod pravnim autoritetom Vojnog tužitelja Bajića, proganja jednoga građanina da ga se prisili da napusti stan u kojem stanuje više od deset godina.

Presuda isto tako spominje neobićnu suradnju Vojnog tužitelja i Vojne obavještajne službe SIS. Presuda Miljkoviću dokazuje da su se pod pravnim autoritetom Vojnog tužitelja Bajića sprovadala protupravna pritvaranja i torture u cilju izgona i prisilnog preseljenja populacija.

Objavljeni dokumenti dokazuju da su zatočenici u Lori bili mučeni u prisustvu Vojne policije, koja je bila pod pravnim autoritetom Vojnog tužitelja Bajića, te sudjelovanje SIS-a, o čemu nije moglo ne biti informirano Vojnio tužiteljstvo.

Sve te činjenice koje predstavljaju dokaze omogućuju zaključiti da je zamjenik Vojnog Tužitelja u Splitu bio upoznat, da u najmanju ruku, nije mogao legalno ignorirati zločine počinjene u Lori, zločine u kojima je on sudjelovao, ako ne u njihovom izravnom izvršavanju, onda, u najmanju ruku, propuštajući ih kada je imao ovlast da ih spriječi. To je poticanje na ratni zločin, ili u najmanju ruku njegovo olakšavanje koje je kažnjivo kao takvo od Međunarodnog Kaznenog Suda.

Mladen Bajić je dakle nepobitno osobno impliciran u tom slućaju ratnih zločina.

3 - PITANJA KOJA SE NAMEĆU

- Tko je odlučio da ti dokumenti sve ove godine budu tako pomno prikrivani ?

- Tko je odlučio 2002. imenovati Mladena Bajića Glavnim Državnim Odvjetnikom Republike Hrvatske ?

- Tko je odlučio da se Mladen Bajić imenuje jedinim sugovornikom i obskrbljivačem dokumentima Međunarodni Kazneni Sud u Den Haag-u ?

4 - POSLJEDICE

Već više od 6 godina, DORH , nadležno, između ostalog, progoniti osobe optužene za ratne zločine, vodi čovjek čija je umješanost u ratne zločine dokazana. Ova činjenica dovodi u pitanje cijelovitost učinjenog rada takve osobe čiji integritet i profesionalno poštenje nije nikada bilo zajamčeno. Dolaze u pitanje najvažniji sudski poslovi Hrvatske, a na čelnom mjestu predmet Gotovina jer je upravo Mladen Bajić bio zadužen za suradnju sa Tužiteljstvom Međunarodnog Kaznenog Suda. Imajući u vidu široko poznatu efikasnost istražiteljskih ekipa MKS, nemoguće je da Carla del Ponte nikada nije bila informirana o činjenicama koje su pripisivane njenom privilegiranom sugovorniku u Hrvatskoj. Kako potvrđuje Vesna Škare Ožbolt, bivša ministrica pravosuđa Hrvatske, Carla del Ponte je ipak više volila štititi Mladena Bajić. (LINK)

Ubojstva Ivane Hodak, kćerke bivše ministrice pravosuđa, 06. listopada 2008. i Ive Pukanića, glavnog urednika tjednika Nacional, 23. listopada 2008., koja su šokirala civilizirani svijet a kojih je cilj bio destabilizirati mladu hrvatsku demokraciju, pokazuje u pravom svijetlu dvojac koji čine Mladen Bajić, Glavni državni odvjetnik i Tomlislav Karamarko, sumnjičen za mutnu vezu sa organiziranim kriminalom, kojeg su upravo ta ubojstva uzdigla do položaja ministra MUP Republike Hrvatske.

Gore navedeni događaji mogu se usporediti sa suradnjom SAD-a i Velike Britanije sa sicilijanskom mafijom u vrijeme Oslobođenja Italije 1943. Ako je ta suradnja u tom slućaju mogla biti opravdana, ona to danas sigurno ne može u slučaju Hrvatske.

Jean-François Ott je bio u potpunosti u pravo kada je osudio « instrumentalizaciju hrvatskog pravosuđa i njegovog totalitarnog ponašanja.

1 - LES FAITS

D'après le journaliste d'investigation croate Željko Peratović et les documents authentiques qu'il publie (LIEN), l'actuel procureur général de la République de Croatie, Mladen Bajić, qui occupait en 1992 le poste de Procureur militaire adjoint à Split, aurait ordonné l'arrestation puis l'internement à la prison militaire de Split « Lora » de civils (citoyens croates de nationalité serbe), soupçonnés de terrorisme (PREUVES A TELECHARGER CI-DESSOUS). Durant des interrogatoires musclés, supervisés par Mladen Bajić, plusieurs de ces personnes ont succombé des suites des actes de torture qui leur ont été infligés. Les corps de certaines d'entre elles seront retrouvés plus tard dans une décharge publique.

Le document clef qui authentifie et confirme ces documents et témoignages relatifs aux crimes dont s'est rendu coupable Mladen Bajic durant la période où il exerçait la fonction de Procureur militaire adjoint de Split est le jugement référencé K-54o/92 rendu le 19 juillet 1993 par le Tribunal militaire de Split présidé par le juge Dalibor Dukić assisté des juges Zoran Matulović et Ante Barbić.

Dragomir Miljković citoyen croate de nationalité serbe né en Croatie, retraité et père de deux enfants, demeurant à Split, a été arrêté, sur ordre du Procureur militaire adjoint Mladen Bajić, le 21 aout 1992 et interné à la prison militaire de Split de « Lora » ou il a été torturé pendant des jours. L'expert judiciaire désigné par le Tribunal avait constaté que le prévenu présentait trois cotes cassées, outre des lésions consécutives à une électrocution.

Dragomir Miljković, a été acquitté de tous les chefs d'accusation montés de toutes pièces et soutenus contre lui par Mladen Bajić, notamment terrorisme. Cet acquittement prononcé par le Tribunal militaire de Split en 1993 constitue la reconnaissance par la justice croate des violations de leurs droits et liberté fondamentaux dont ont été victimes certains citoyens croates pendant l'agression serbe. Il constitue un échec personnel de Mladen Bajić dans sa tentative de transformer une victime en criminels et dans sa tentative de rendre l'Etat complice des crimes commis par lui.

2 - LA QUALIFICATION PENALE

Les crimes de guerre sont généralement définis comme des cas où l'une des parties en conflit s'en prend volontairement à des objectifs, aussi bien humains que matériels, non militaires, un objectif non-militaire comprenant les civils, les prisonniers de guerres et les blessés.

A Lora étaient emprisonnés des objectifs humains non militaires, civils, prisonniers de guerre et blessés que Mladen Bajic poursuivait ensuite en justice pour terrorisme, afin de justifier les crimes commis et d'en faire peser sur l'Etat la responsabilité.

L'article 2 du statut du Tribunal Pénal International de la Haye réprime, parmi les violations graves des conventions de Genève de 1949, « la torture ou les traitements inhumains » (article 2 b), « le fait de causer intentionnellement de grandes souffrances ou de porter des atteintes graves à l'intégrité physique ou à la santé » (article 2-c), « l'expulsion ou le transfert illégal d'un civil ou sa détention illégale » (article 2-g).

Les documents publiés prouvent qu'ont été infligés aux détenus à Lora des traitements inhumains et le jugement Miljkovic prouve qu'a été pratiquée la torture à l'électricité. Mladen Bajić poursuivait donc en justice les victimes des crimes commis suite aux arrestations et pendant les détentions qu'il avait lui-même ordonnées.

L'article 7-1 précise que « quiconque a planifié, incité à commettre, ordonné, commis ou de toute autre manière aidé et encouragé à planifier, préparer ou exécuter un crime visé aux articles 2 à 5 du présent statut est individuellement responsable dudit crime ». L'article 7-2 prévoit que « la qualité officielle d'un accusé, soit comme chef d'Etat ou de gouvernement, soit comme haut fonctionnaire, ne l'exonère pas de sa responsabilité pénale et n'est pas un motif de diminution de la peine ».

Cet article concerne précisément le cas de Mladen Bajić, qui était déjà à l'époque pourvu d'une « qualité officielle, agissant comme haut fonctionnaire »et dépositaire de l'autorité et de la puissance publiques. Le jugement Miljković prouve l'acharnement procédural du Procureur militaire à faire condamner une innocente victime des crimes commis à Lora, sous des prétextes fallacieux de terrorisme. Le jugement démontre (saluons au passage le professionnalisme des juges Dalibor Dukić, Zoran Matulović et Ante Barbić qui sauvent l'honneur de la Croatie par un jugement exemplaire) les méthodes illégales de la police militaire qui, sous l'autorité judiciaire du Procureur militaire Bajić, effectue des perquisitions illégales.

Ce jugement dénonce le comportement inadmissible des policiers militaires qui, sous l'autorité judiciaire du Procureur militaire Bajić, persécutent un citoyen pour le forcer à quitter la maison qu'il occupe depuis plus de 10 ans.

Ce jugement pointe aussi la collaboration inhabituelle entre le Procureur militaire Bajić et les services de renseignements militaires SIS. Le jugement Miljković démontre, dans la juridiction et sous l'autorité judiciaire du Procureur Bajic, l'utilisation de la privation de liberté et de la torture à des fins d'expulsion et de transfert forcé de population.

Les documents publiés démontrent que des prisonniers ont été torturés à Lora, en présence de la police militaire placée sous l'autorité judiciaire du Procureur militaire Bajić et avec la participation du SIS, dont ne pouvait pas ne pas être informé le parquet militaire.

L'ensemble de ces faits constituent des preuves permettant de conclure que le Procureur militaire adjoint de Split connaissait, à tout le moins ne pouvait légitimement ignorer les crimes commis à Lora, crimes a la réalisation desquels il a participé, si ce n'est en en ordonnant directement l'exécution à tout le moins en omettant, alors qu'il en avait le pouvoir, d'en empêcher la commission. C'est l'incitation au crime de guerre, à tout le moins sa facilitation, réprimée comme tel par le Tribunal Pénal International.

Mladen Bajić est donc clairement impliqué, à titre personnel, dans cette affaire de crimes de guerre.

3 - LES QUESTIONS POSEES

Ces révélations posent 3 questions fondamentales :

- Qui a décidé que ce document, pendant toutes ces années, devait resté si soigneusement caché ?

- Qui a décidé en 2002 de nommer Mladen Bajić Procureur général de la République de Croatie ?

- Qui a décidé de désigner Mladen Bajić unique interlocuteur et fournisseur de documents au Tribunal Pénal International de La Haye ?

4 - LES CONSEQUENCES

Depuis plus de 6 ans, le parquet général de la Croatie, chargé notamment de poursuivre les personnes accusées de crimes de guerre, est dirigé par un homme dont l'implication dans un crime de guerre vient d'être démontrée. Un tel constat remet en cause l'intégralité du travail effectué par cette personne dont l'intégrité et l'honnêteté professionnelle n'ont finalement jamais été garanties. Sont en question les affaires judiciaires les plus importantes de Croatie, au premier rang desquelles le dossier Gotovina car c'est bien Mladen Bajić qui a étroitement collaboré avec le parquet du Tribunal Pénal International. Compte tenu de la performance reconnue des équipes d'enquêtes du Tribunal Pénal International, il est impossible que Carla del Ponte n'ait à aucun moment été informée des faits imputables à son interlocuteur privilégié en Croatie. Et pourtant, comme l'affirme Vesna Skare Ozbolt, ancien ministre croate de la Justice, Carla Del Ponte a préféré protéger Mladen Bajić (LIEN)

L'assassinat d'Ivana Hodak, fille d'un ancien ministre de la Justice, le 06 octobre 2008 et d'Ivo Pukanić, rédacteur en chef de l'hebdomadaire Nacional, le 23 octobre 2008, qui ont choqué le monde civilisé et dont le but était la déstabilisation de la jeune démocratie croate, met au grand jour le rôle du tandem Mladen Bajić, Procureur Général de la République et Tomislav Karamarko, soupçonné de liens troubles avec le crime organisé, qui, à la faveur de ces assassinats a été propulsé au poste de ministre de l'Intérieur de la République de Croatie.

Ces évènements sont à rapprocher à la collaboration des Etats-Unis et de la Grande Bretagne avec la mafia lors de la Libération de l'Italie en 1943. Si à cette époque cette collaboration pouvait être justifiée, elle ne l'est certainement pas dans le cas de la Croatie aujourd'hui.

Jean-François Ott avait tout à fait raison en dénonçant « l'instrumentalisation de la justice croate et son comportement totalitaire ».

LIEN : LIRE L'ARTICLE DU QUOTIDIEN JUTARNJI LIST DU 04 SEPTEMBRE 2010

Jean-François OTT, PDG du groupe ORCO property a été arrêté par la police croate à sa sortie du ministère des Affaires étrangères à Zagreb, où il venait d'avoir un entretien officiel. Les officiers de police lui ont demandé de les suivre pour subir un interrogatoire concernant une société hôtelière filiale du groupe ORCO ;

Jean-François OTT ayant été invité par le ministère des affaires étrangères et de l'intégration européenne de la République de Croatie, se pose la question de savoir si le Premier Ministre croate, Jadranka Kosor, était informé de cette arrestation ou ne s'agirait-il pas plutôt d'une initiative personnelle de son puissant ministre de l'Intérieur, Tomislav Karamarko ?

Pour mémoire, les antécédents scandaleux du ministre croate de l'Intérieur sont nombreux:

- Karamarko / Peratovic : comment le ministre mafieux Karamarko manipule la justice croate avec un dossier vide : LIEN

- Tomislav Karamarko (ministre croate de l'Intérieur) et Vladimir Faber (secrétaire d'Etat), pivots de la mafia croate : LIEN

- Reporters sans frontières : nouveau communiqué de soutien à Zeljko Peratovic : LIEN

- Croatie : l'oligarchie communiste et criminelle en accusation : LIEN

- Affaire Karamarko / Peratovic : communiqué de presse de Reporters sans frontières : LIEN

Le harcèlement juridique contre Zeljko Peratovic doit cesser

Lien vers l'article original sur le site officiel : LIEN

Reporters sans frontières dénonce les nouvelles poursuites prononcées par le ministre de l'Intérieur Tomislav Karamarko à l'encontre de Zeljko Peratovic. Depuis plus de deux ans, le journaliste fait l'objet d'une multitude de procédures intentées par Tomislav Karamarko, qui l'accuse entre autres de diffamation, d'atteinte au secret de l'instruction et d'avoir « divulguer des informations de nature à troubler l'ordre public (voir communiqué du 15 janvier 2009).

Zeljko Peratovic a dénoncé à plusieurs reprises l'obstruction pratiquée par le ministre dans l'enquête sur la mort de Milan Levar, un témoin protégé du Tribunal pénal international pour l'ex-Yougoslavie (TPIY) décédé dans l'explosion de sa voiture, le 28 août 2000 à Gospic.

Le 12 novembre 2010, le parquet de Zagreb a engagé une nouvelle procédure pénale contre Zeljko Peratovic pour violation du secret de l'enquête ouverte à son encontre. Le journaliste avait publié le 1er août 2009 sur son blog les procès-verbaux des dépositions de plusieurs témoins cités par le ministre de l'Intérieur devant le Tribunal dans le cadre de l'affaire qui les opposait. Tomislav Karamarko a porté plainte en septembre 2009 arguant que les informations publiées étaient de nature à mettre en danger les témoins. Entendu par la police en novembre 2009 et interrogé en mars 2010 par le parquet, Zeljko Peratovic devra à nouveau faire face à un procès dont la date n'a pas encore été fixée.

Les documents auxquels Zeljko Peratovic a fait référence sur son blog sont déjà publiés sur plusieurs autres sites web sans que ces derniers aient été inquiétés par le ministre. La sécurité des témoins apparaît comme un simple prétexte.

La stratégie du ministre de l'Intérieur, qui relève du harcèlement juridique, vise clairement à empêcher Zeljko Peratovic de travailler librement en le contraignant à s'occuper en permanence de ses procès et à le lier au respect du secret de l'instruction, ne lui permettant pas de se défendre publiquement. Comme il l'avait tenté en 2009, Tomislav Karamarko espère vraisemblablement convaincre le tribunal d'interdire à Zeljko Peratovic de diffuser de l'information pour une durée indéterminée, le privant de fait d'exercer toutes activités journalistiques sur son blog ou dans d'autres médias.

Nous sommes par ailleurs scandalisés par la nouvelle enquête que les services sociaux ont ouverte contre Zeljko Peratovic visant à démontrer que le journaliste ne prendrait pas soin de sa fille. Une enquête similaire avait déjà été effectuée par les mêmes services en 2009 et avait démontré que les accusations anonymes de pédophilie qui visaient Zeljko Peratovic ne reposaient absolument sur rien. Les travailleurs sociaux ont vainement chercher depuis plus d'un an à retrouver les voisins anonymes qui auraient fait part de leurs "inquiétudes" et qui auraient dénoncé Zeljko Peratovic. Si les accusations de pédophilie ont logiquement été abandonnées depuis, les services sociaux, à la demande du procureur, entendent désormais vérifier si le journaliste prends soin de l'intégrité physique et morale de sa fille.

Fort curieusement, cette nouvelle audition requise par le procureur auprès des services sociaux s'ouvre en même tant que ce dernier engage les nouvelles poursuites. Nous appelons les services sociaux à faire preuve d'impartialité, d'indépendance et de cohérence, et à clôturer définitivement ce dossier qui n'est étayé par aucun témoignage crédible et ne repose sur aucun fait avéré.